Агробизнис

Свако ко се разуме у тржиште пољопривредних производа зна да Србија има већину производа сасвим довољно и доста јој претекне за извоз. Међутим, то очигледно није довољно да имамо и јефтинију храну. Уз то имамо и стално незадовољство ниским откупним ценама пољопривредних производа. Ове године незадовољни су били сточари због цене млека, малинари ценом такозваног црвеног злата, вишњари лагано напуштају ту производњу а и товљачи свиња све мање производе па и прерадни капацитети све мање прерађују упркос значајном увозу како свињског тако и другог меса.

Младен Алфировић, из Националне организације потрошача Србије (НОПС), каже да је статистика једно, а реалан живот нешто сасвим друго и да је разлика у ценама проблем који је годинама присутан. Са друге стране, Министарство пољопривреде објавило је најновије податке где се јасно види пад како у сектору говедарства тако и свињарства.

Већина пољопривредника сматра да највише новца узимају прерађивачи и трговци на маржама те да је то разлог скупоће коју данас имамо.

Свако ко се разуме у тржиште пољопривредних производа зна да Србија има већину производа сасвим довољно и доста јој претекне за извоз. Међутим, то очигледно није довољно да имамо и јефтинију храну. Уз то имамо и стално незадовољство ниским откупним ценама пољопривредних производа. Ове године незадовољни су били сточари због цене млека, малинари ценом такозваног црвеног злата, вишњари лагано напуштају ту производњу а и товљачи свиња све мање производе па и прерадни капацитети све мање прерађују упркос значајном увозу како свињског тако и другог меса.

Младен Алфировић, из Националне организације потрошача Србије (НОПС), каже да је статистика једно, а реалан живот нешто сасвим друго и да је разлика у ценама проблем који је годинама присутан. Са друге стране, Министарство пољопривреде објавило је најновије податке где се јасно види пад како у сектору говедарства тако и свињарства.

Већина пољопривредника сматра да највише новца узимају прерађивачи и трговци на маржама те да је то разлог скупоће коју данас имамо.

Ситуацију на тржишту млека и млечних производа и даље компликују висок ниво увоза млека и млечних производа као и пад цена домаћег сировог млека. Због тога је организовано више састанака. Ситуација је толико ескалирала да су пољопривредници позвани код председника Србије Александра Вучића са којим би требало да договоре начине за решавање нагомиланих проблема.

Увоз млека и млечних производа у Србију у априлу се тек незнатно смањио у односу на фебруар, када се држава определила да тај проблем решава увозним таксама, поручио је Ненад Будимовић.

– Ми смо опет увезли 40 и нешто милиона евра за први квартал млека и млечних производа, а овамо причамо да имамо велике залихе. Ја бих волео да видимо ту врсту анализе, много ту контрадикторности има и није баш свака изјава, без обзира када су фармери, млекаре или трговци у питању, потпуно релевантна – рекао је Будимовић за медије.

Подсећања ради, примарном производњом млека у Србији бави се нешто мање од 120.000 пољопривредних газдинстава и осталих правних лица. По званичним подацима, скоро 90 одсто њих спада у категорију малих произвођача. Тренутно је у еАграру евидентирано дупло више пољопривредника, а исплаћене су субвенције за половину док остали још чекају обраду предмета. Ни субвенционисани кредити нису почели, правилник је изашао а и уговори су потписани.

У међувремену видимо се на 90. Међународном сајму пољопривреде у Новом Саду и читајте заниљиве текстове на страницама које следе.

Удружење новинара за пољопривреду АГРОПРЕСС и ПроГносисБиотех у Средњој пољопривредној школи у Ваљеву организовали су конференцију и радионицу „Контрола и смањење афлатоксина у сточној храни и млеку“. Овом приликом пољопривредници из Ваљева и гости из бројних места могли су на лицу места да дају на анализу производе које су желели да тестирају. Најчешће се радило о млеку, кукурузу и силажи. Према добијеним резултатима тестови млека и силаже су били уредни, док су два узорка кукуруза била позитивна на афлатоксин. Оно што забрињава је чињеница да се радило о једном узорку кукуруза добијеног од стране државе као помоћ сточарима у отклањању последица суше. Ко је у овом случају заказао остаје да се види. Пошто овај кукуруз још није коришћен у исхрани на фарми крава није било ни могућности да негативно утиче на животиње или да буде пронађен у млеку.

Лепота и богатство једне земље, између осталог, огледа се у биолошкој разноврсности на њеном подручју. Захваљујући бројним стручњацима Србија ради на очувању свог, аутохтоног биљног и животињског света.

Како је за Агробизнис магазин истакла Ружица Траиловић, професор на Факултету ветеринарске медицине у Београду, аутохтоне расе домаћих животиња представљају наше природно благо, јединство биолошког и културног наслеђа и осликавају пасторалну традицију српског народа. У циљу унапређења процеса очувања агробиодиверзитета, што је изузетно важан задатак Факултет ветеринарске медицине у сарадњи са општином Димитровград организује, од 29. јуна до 1. јула Четврти регионални симпозијум “Заштита агробиодиверзитета и очување аутохтоних раса домаћих животиња“.