Како врућине утичу на пчеле: Ево како расхлађују кошнице

Последњих година климатске промене све снажније утичу на пољопривреду, а међу организмима који трпе последице екстремних временских прилика посебно место заузимају пчеле. Иако се често говори о штетном утицају суше, града или високих температура на усеве и засаде, мање пажње се посвећује чињеници да врели таласи могу озбиљно да угрозе опрашиваче, а самим тим и пољопривредну производњу.

Научна истраживања објављена током 2024. и 2025. године потврђују да су пчеле изложене све већем топлотном стресу, а последице се огледају у смањеној активности, већој потрошњи енергије, поремећајима у развоју легла и слабијој ефикасности опрашивања.

Како пчеле одржавају температуру у кошници?

Пчелиње друштво функционише као јединствен организам. Да би се легло правилно развијало, температура у централном делу кошнице мора да се одржава на приближно 34–35°Ц. Када спољне температуре расту, пчеле активирају сложене механизме хлађења. Радилице интензивно машу крилима стварајући вентилацију, доносе воду и користе испаравање како би расхладиле унутрашњост кошнице.

Међутим, током дуготрајних топлотних таласа, нарочито када температуре прелазе 38 или 40 степени Целзијуса, ови механизми постају недовољни. Уместо да сакупљају нектар и полен, велики број пчела ангажован је на расхлађивању кошнице, што смањује продуктивност читавог друштва.

Шта показују најновија истраживања?

Једно истраживање објављено 2025. године у часопису „Journal of Insect Physiology“ показало је да комбинација високих температура и недостатка хране значајно повећава оксидативни стрес код пчела. Научници су закључили да топлотни стрес додатно слаби способност организма да се избори са другим притисцима, као што су болести, пестициди или несташица хране.

Илустрација: Високе температуре утичу на радилице

Друга истраживања показала су да пораст температуре повећава активност радилица, али истовремено ремети услове у зони легла. Пчеле тада троше више енергије на одржавање одговарајуће температуре, што дугорочно исцрпљује друштво.

Посебно су занимљиви резултати истраживања спроведеног у Аризони, објављеног почетком 2026. године. Током лета, када су температуре често прелазиле 40°Ц, научници су пратили више пчелињих заједница и утврдили да екстремна врућина може да наруши способност кошнице да регулише температуру, што доводи до смањења бројности друштва и повећаног морталитета.

Научници истичу да су пчеле током еволуције развиле изузетне механизме прилагођавања, али да учесталост и интензитет савремених топлотних таласа превазилазе услове са којима су се раније суочавале.

Мање нектара и полена

Високе температуре не утичу само на пчеле већ и на биљке од којих зависе. Током екстремних врућина многе биљке производе мање нектара, а квалитет полена опада. Цветање може бити краће, а код појединих врста долази и до убрзаног прецветавања.

То значи да пчеле морају да улажу више енергије како би пронашле довољне количине хране. У условима суше и високих температура често долази до својеврсног зачараног круга: биљке нуде мање хране, пчеле троше више енергије на хлађење кошнице, а приноси меда опадају.

Преглед научних радова објављен крајем 2024. године указао је да је пчеларство једна од пољопривредних грана најосетљивијих на временске прилике. Краткорочне промене температуре, падавина и влажности ваздуха директно утичу на количину нектара и производњу меда.

Како врућина утиче на опрашивање?

Пчеле најинтензивније раде у умереним температурним условима. Када температуре достигну екстремне вредности, њихов образац понашања се мења.

Иако могу да лете и током веома топлог времена, истраживања показују да тада прилагођавају начин лета како би избегле прегревање и губитак воде. То значи да део енергије који би иначе био усмерен на сакупљање хране одлази на одржавање физиолошке равнотеже.

Истовремено, током најтоплијег дела дана многи опрашивачи смањују активност или се повлаче у хладовину. Резултат је мањи број посета цветовима и слабије опрашивање.

Илустрација: По високим температурама мање је опрашивања што оставља последице по пољопривреду

Посебан проблем представља појава такозваног фенолошког несклада. Климатске промене могу да помере време цветања биљака и периоде највеће активности опрашивача, па се дешава да биљке цветају када је активност пчела смањена или обрнуто.

Последице за пољопривреду

Значај пчела за пољопривреду тешко је преценити. Велики број воћарских, повртарских и ратарских култура зависи од опрашивања које обављају пчеле и други инсекти. Без њиховог рада дошло би до значајног смањења приноса и квалитета плодова.

Код јабуке, крушке, трешње, вишње, шљиве, малине, купине, јагоде, сунцокрета, уљане репице, бундеве, лубенице и бројних других култура успешно опрашивање директно утиче на количину и квалитет приноса.

Када високе температуре смање активност пчела, последице могу бити вишеструке:

• мањи проценат заметања плодова
• ситнији и слабије развијени плодови
• нижи принос по хектару
• већа производна неизвесност
• смањен квалитет семена код појединих култура

Истовремено, и саме биљке трпе топлотни стрес. Екстремна врућина може да смањи виталност полена и отежа оплодњу чак и када су опрашивачи присутни. Због тога се негативни ефекти високих температура на биљке и пчеле међусобно појачавају.

Шта очекује пчеларство у будућности?

Стручњаци сматрају да ће климатске промене постати један од кључних фактора који одређују успешност пчеларске производње. Поред болести, паразита, пестицида и губитка станишта, све чешћи топлотни таласи представљају додатни притисак на пчелиње заједнице.

Због тога се све више истражују мере прилагођавања. Међу њима су обезбеђивање извора воде у близини пчелињака, постављање кошница у делимичну сенку, очување цветних појасева и повећање биљне разноврсности у пољопривредним пределима. Такве мере могу помоћи пчелама да лакше преброде периоде екстремних температура.

Илустрација: Пчеле су спшособне да се прилагоде топлом времену

Високе температуре данас представљају много више од пролазне временске неприлике. Оне утичу на понашање, здравље и опстанак пчела, али и на ефикасност опрашивања од које зависи значајан део светске пољопривредне производње. Најновија истраживања показују да су пчеле способне да се прилагоде топлом времену, али да дуготрајни и интензивни топлотни таласи могу да превазиђу њихове природне механизме одбране.

Због тога се питање заштите опрашивача све више посматра као питање очувања пољопривредне производње и прехрамбене сигурности. Што су пчеле здравије и отпорније, веће су шансе да ће и усеви, воћњаци и повртњаци успешно одговорити на изазове које доноси све топлија клима.

Извор: https://www.agrotv.net/visoke-temperature-i-pcele-sve-veci-izazov-za-poljoprivredu/