Више од 60.000 стабала, а овогодишњи плодови оборили рекорд по слаткоћи!

У селу Тавник, на тромеђи Краљева, Чачка и Кнића, дуња није само воћна врста већ део традиције и важан извор прихода за бројна домаћинства. У овом крају, познатом по великим засадима дуње, мештани гаје више од 60.000 стабала, а овогодишњи род посебно се издваја по високом садржају шећера у плодовима.

Берба је почела након јесењих киша, а воћари су задовољни квалитетом плодова. Међу њима је и Владо Обрадовић, који дуњу гаји на више од три хектара и сматра да природни услови овог подручја имају пресудан утицај на њен квалитет.

„Ово је село које има највише дуње у Европи, сто посто. Не постоји кућа која нема дуње. Ја, откад памтим, памтим прво дуњу, још као дете. Било је овде стабала која су била стара и преко сто година“, каже Обрадовић.

Према његовим речима, дуња је у Тавнику присутна генерацијама, а њено ширење није случајно. Посебно истиче положај села и специфичности земљишта, за које верује да доприносе изузетном квалитету плодова.

„Вероватно је разлог зашто је толико засађена положај самог Тавника и дела Бреснице. Испод ова два села налазе се лежишта угља. Овде дуња даје такав плод какав не даје ни на једном другом месту. Мислим да је тероар главни разлог што је дуња оваква“, објашњава Обрадовић.

Овогодишња дуња има више од 20 степени Брикса

Посебну пажњу произвођача ове јесени привукао је садржај шећера у плодовима. Захваљујући великом броју сунчаних дана, дуња је достигла изузетно висок степен зрелости, што је нарочито важно за њену прераду.

„Захваљујући томе што је било доста сунца, она је направила доста шећера, тако да дуња ове године има преко 20 Брикса у Тавнику. У другим деловима мислим да нема шансе да има толико. Никада дуња није имала толико шећера колико има ове године“, истиче Обрадовић.

Брикс је мера садржаја растворљиве суве материје у воћном соку, чији највећи део обично чине шећери. Висока вредност овог показатеља важна је за процену зрелости и технолошког квалитета воћа, посебно када је намењено преради.

Иако посматрачу у време бербе може изгледати да је посао у дуњику једноставан, произвођачи наглашавају да квалитетан род захтева рад током читаве године. Од правилне резидбе и заштите до очувања здравственог стања стабала и благовремене бербе, свака мера утиче на коначни резултат.

Од слатка и компота до врхунске дуњеваче

Дуња је воћна врста са широким могућностима прераде. Традиционално се користи за припрему слатка, компота и сушених плодова, али је у Тавнику посебно значајна производња ракије од дуње.

Висок садржај шећера у овогодишњем роду представља добру основу за производњу воћне ракије, мада коначан квалитет зависи и од правилне прераде, ферментације и дестилације.

„Од дуње може да се направи сигурно најбоља ракија која постоји, под условом да радите онако како треба да се ради. Права дуњова ракија је овде у Тавнику, стварно права“, наглашава Обрадовић.

Управо производња ракије представља један од начина да се дуњи дода вредност и да произвођачи не зависе искључиво од продаје свежих плодова.

Село у којем се дуња преноси с генерације на генерацију

За становнике Тавника дуња има и посебну емотивну вредност. Некада су се њени мирисни плодови чували на ормарима, где су својом аромом испуњавали домове и најављивали долазак зиме. Данас се у овом селу дуња гаји у великим засадима, али је остала и део породичне традиције.

Према наводима из телевизијског прилога, Тавник је једно од најзначајнијих подручја производње дуње у Србији. Велики број стабала и дуга традиција гајења сведоче о значају ове воћне врсте за локалну пољопривреду.

Овогодишња берба показује да, поред количине рода, све већи значај има квалитет плодова. За произвођаче који дуњу прерађују у ракију и друге производе, висока зрелост и садржај шећера могу бити важна предност.

У Тавнику се зато дуња не посматра само као још једна воћна врста. Она је обележје села, породична традиција и производ од којег се очекује приход.

Извор: Прва ТВ