Ако краве пасу тамо где и коњи биће и здравије и напредније

На француској фарми краве и коњи заједно чувају пашњаке: 45 година без орања, а сточна храна готово бесплатно расте

Може ли један пашњак да се користи више од четири деценије без преоравања, да на њему заједно пасу краве и коњи, а да земљиште остане плодно и богато различитим биљним врстама? На фарми Bonant, недалеко од француског града Клермон Ферана, одговор на ово питање није теорија, већ свакодневна пракса. Овде су говеда расе лимузин и тешки коњи расе контоа део истог производног система, у којем се води рачуна о сваком хектару, трошковима исхране, здрављу животиња и квалитету меса.

Ову фарму посетили смо у оквиру стручног програма међународног сајма сточарства Sommet de l’Élevage, који се одржава у Клермон Ферану. За разлику од великих изложбених хала, где се представљају најбоља приплодна грла, савремена опрема и технологија, овде смо имали прилику да видимо како једно породично газдинство организује производњу у стварним условима.

Фарма се налази на око 650 метара надморске висине, у месту Ромања. Газдинство је преузето 2009. године, када је производња преусмерена на органску пољопривреду. Данас располаже са 180 хектара земљишта, од чега 175 хектара чине крмне површине. Чак 95 одсто тих површина су природни травњаци.

На газдинству се гаји 75 крава мајки расе лимузин, један приплодни пастув, 18 кобила и 12 младих женских грла расе контоа. Производња се заснива на испаши, сопственој сточној храни и пажљивом управљању пашњацима.

Пашњак стар 45 година вреднији од новог

Један од најзанимљивијих делова посете био је обилазак природног пашњака који се користи већ око 45 година. Домаћини су посебно нагласили да га не преоравају, јер сматрају да би тиме уништили биљну заједницу која се формирала током више деценија.

„Имам пашњаке старе 45 година и не пада ми на памет да их преорем. Нисам сигуран да бих поново успео да створим нешто овако добро“, објаснио је домаћин.

Према подацима представљеним током обиласка, на појединим пашњацима легуминозе чине око 40 до 45 одсто биљног покривача. Значајан удео имају траве, али и друге зељасте биљке, од којих многе доприносе хранљивој вредности оброка.

Посебно је занимљиво што се овде не тежи једноличном травњаку. Напротив, што је више различитих биљака, то је пашњак вреднији.

Стручњаци који су учествовали у обиласку објаснили су да легуминозе обезбеђују протеине у сточној храни и доприносе снабдевању земљишта азотом. Биљке са дубљим кореновим системом боље користе воду из дубљих слојева земљишта, што је посебно важно током сушних периода.

Домаћин је навео да је газдинство потпуно самостално у производњи кабасте сточне хране и протеинских хранива. Концентрована храна користи се ограничено, углавном у појединим фазама производње и завршног това.

На једној парцели од приближно десет хектара примењује се плодоред са две године гајења јечма и шест година легуминоза. Остали природни пашњаци чувају се од преоравања.

Коњи и краве нису конкуренција

Оно што ову фарму издваја од многих других јесте заједничка испаша говеда и коња. Током лета животиње користе исте пашњаке, док се зими углавном раздвајају.

Овакав начин гајења има неколико предности. Говеда и коњи не користе траву на потпуно исти начин, па се пашњак равномерније искоришћава. Истовремено, њихов измет доприноси кружењу хранљивих материја.

„Крављи измет доноси азот, а коњски органску материју. Њихова комбинација је одлична за земљиште“, објаснио је домаћин.

Још важнија је улога заједничке испаше у смањењу проблема са паразитима.

 

Када на истом пашњаку непрекидно борави једна врста животиња, повећава се ризик од нагомилавања паразита специфичних за ту врсту. Смењивањем говеда и коња може се прекинути део њиховог развојног циклуса, чиме се смањује потреба за хемијским третманима.

 

На фарми се зато не примењује неселективно третирање свих одраслих животиња. Одлуке се доносе и на основу лабораторијских анализа измета, док се код младих грла примењује опрезнији приступ.

 

Домаћини су посебно указали на то да поједини препарати против паразита, након излучивања из организма животиња, могу негативно утицати на инсекте који разлажу органску материју у земљишту.

Због тога је циљ да се здравље животиња очува уз што мању употребу препарата, али без угрожавања њихове добробити.

Колико траве, толико и зараде

Економика производње на овој фарми заснива се на једноставној рачуници: што више хране животиње добију са сопствених пашњака, то су мањи трошкови куповине концентрата.

Према представљеним подацима, трава чини око 95 одсто оброка код једне категорије товних говеда, док код коња намењених производњи меса достиже око 90 одсто.

На информативним таблама приказана су два конкретна примера.

Крава расе лимузин, стара пет година, која је до тада отелила два телета, имала је масу трупа од 435 килограма. Током завршне фазе това, која је трајала шест месеци, највећи део исхране чинила је трава, уз додатак приближно 2,5 килограма ваљаног јечма дневно и дехидриране луцерке.

Други пример био је млади коњ расе контоа, заклан са 16 месеци, чија је маса трупа износила 340 килограма.

Првих осам месеци провео је уз мајку на природним пашњацима. Потом је до једанаестог месеца наставио испашу уз мањи додатак хране, а последњих пет месеци провео је у завршном тову, уз сено и додатна хранива.

Ови подаци показују колико је испаша важна у производњи меса, али и да завршни тов захтева додатну исхрану како би се постигли жељени резултати.

У економској анализи представљеној током посете наведен је и пример система са 80 крава мајки, у којем се годишње продаје око 40 товних крава. Према тој рачуници, завршни тов може да донесе додатну вредност од око 450 евра по грлу, у зависности од расположиве хране и тржишних услова.

Шампионски коњи из породичног узгоја

Поред говедарства, породица Bonant посебно је позната по узгоју тешких коња расе контоа, која потиче из источне Француске.

Реч је о снажним, добро развијеним животињама, традиционално коришћеним за рад, али данас значајним и у приплоду, рекреативним активностима и производњи меса.

Током посете представљена су награђивана грла, а зид једног од објеката био је готово у потпуности прекривен признањима са изложби и такмичења.

Међу њима су награде са националних и регионалних смотри, као и признања са сајма Sommet de l’Élevage.

Посебну пажњу привукла је кобила Хортензија де Бонан, која је 2024. године освојила шампионску титулу у својој категорији на овом сајму.

Домаћини су објаснили да се код расе контоа велика пажња посвећује пореклу, телесној грађи, правилности ногу, кретању и особинама које су важне за даљу селекцију.

Узгој је повезан са званичним француским системом евиденције и оцењивања приплодних грла. Животиње добијају идентификационе документе, а њихово порекло и резултати оцењивања прате се кроз одговарајуће регистре.

Оцењивање не подразумева само изглед коња. Проверавају се и његово кретање, понашање, способност за рад и особине важне за будућу намену.

За коње намењене раду постоје посебни тестови који обухватају управљивост, мирноћу, реаговање на команде и способност савладавања препрека.

Коњско месо као део француске производње

Посета је имала и један за наше прилике необичан део. Организатори су припремили дегустацију меса животиња гајених на природним пашњацима, укључујући говеђе и коњско месо.

Циљ је био да се упореде укус, текстура и друга сензорна својства меса добијеног у различитим производним системима.

Представљени су и традиционални производи од коњског меса, укључујући терине са коњаком и лешницима.

Произвођачи су нагласили да се оваквим производима настоји повећати вредност меса и очувати традиционална производња.

За разлику од Србије, где је употреба коњског меса релативно ограничена, у Француској постоји организовано тржиште, мада оно није доминантно у укупној потрошњи меса.

Занимљиво је и то што се на фарми део производње продаје директно купцима, што произвођачима омогућава да задрже већи део додате вредности.

Природни пашњаци као капитал

На крају посете постало је јасно да највећа вредност овог газдинства нису само награђени коњи, квалитетна говеда или велики број хектара.

Његова најважнија предност је начин на који се користи земљиште.

Уместо сталног преоравања, интензивног ђубрења и куповине великих количина сточне хране, домаћини су производњу прилагодили природним условима.

Пашњаци се користе плански, животиње се смењују, а органска материја враћа у земљиште. Тако се истовремено чувају плодност, биодиверзитет и економска одрживост производње.

Овакав модел не може се једноставно пресликати на свако газдинство у Србији, али може бити користан пример за наше брдско-планинске крајеве, где постоје значајне површине природних травњака које се недовољно користе.

Француски домаћини показали су да интензивирање производње не мора увек да значи више концентрата, више механизације и веће трошкове.

Понекад је најважније знати како сачувати оно што природа већ даје.

А када један пашњак после 45 година и даље обезбеђује квалитетну храну за стоку, онда је јасно да је добро управљање земљиштем дугорочна инвестиција, а не само питање једне производне сезоне.