Краљевачка млекара у Стублу дневно откупљује око 40.000 литара млека од приближно 700 коопераната. Најмања домаћинства предају по 10 или 20 литара, док са највећих фарми стиже и до 800 литара дневно. Свака испорука пролази лабораторијску проверу, јер се у производњи сира, кајмака, урде и производа од пареног теста разлике у квалитету сировог млека не могу сакрити. Власник млекаре Дејан Стевановић каже да је квалитет млека све бољи, док радник у производњи Марко Радичевић додаје да добар производ почиње много пре сирења, још на фарми са које млеко долази.
У млекари у Стублу производња не почиње у кади за сир, већ на пријему. Пре него што млеко уђе у даљи процес, узима се узорак и обавља лабораторијска анализа. Тек када се утврди да сировина испуњава услове, млеко се усмерава на термичку обраду и производњу. Ако квалитет није одговарајући, технологија касније не може у потпуности да исправи проблем.
„Млеко мора да буде исправно и квалитетно да бисмо добили производ какав желимо. Зато на пријему имамо лабораторију и људе који утврђују да ли испорука испуњава услове за даљу прераду“, објашњава Марко Радичевић, радник у производњи.
За млекару која откупљује сировину од више стотина различитих газдинстава то је једна од најважнијих тачака читавог посла. Млеко не стиже са једне велике фарме са уједначеном исхраном и генетиком, већ из различитих система производње. У истој цистерни могу да се нађу количине са малог домаћинства које држи неколико крава и са фарме која дневно испоручује неколико стотина литара. Задатак млекаре је да од те сировине сваког дана добије производ препознатљивог укуса и уједначеног квалитета.
Од Уба и Ваљева до Рашког округа
Млеко стиже са широког откупног подручја. Највећи део прикупља се у Рашком округу, али цистерне одлазе и према Убу, Ваљеву, Чачку, Гојној Гори, Прањанима и Врњачкој Бањи. „Дневно откупимо око 40.000 литара од приближно 700 коопераната. Имамо произвођаче који предају 10 или 20 литара и оне који дневно испоруче 700 до 800 литара“, каже Дејан Стевановић, сувласник Краљевачке млекаре.
Млекари је велики број добављача важан јер смањује зависност од једне фарме или једног подручја. Са друге стране, широка откупна мрежа повећава трошкове сакупљања и захтева прецизну организацију транспорта.
Цистерна мора да стигне до сваког кооперанта, преузме и правилно расхлади млеко, а затим га у кратком року допреми на пријем. Код произвођача са малом дневном количином трошак прикупљања по литру знатно је већи него на великим фармама. Ипак, управо та мала домаћинства чине важан део сточарства у селима централне и западне Србије. За породицу која држи неколико крава сигуран откуп често одлучује да ли ће наставити производњу.
Цена од 35 до 55 динара
Откупна цена креће се од 35 до 55 динара по литру. Распон зависи од квалитета и услова под којима млеко стиже у млекару, али и од количине коју појединачни кооперант испоручује. На тај износ држава дај субвенцију од 19 динара као и друге подстицаје по грлу и јуници али и за набавку грла.
Та разлика показује да се не плаћа само литар, већ и његова употребна вредност у преради. Млеко са бољим садржајем млечне масти и протеина даје више сира и кајмака, док лоша хигијена или неодговарајуће хлађење могу да угрозе читав производни процес. Стевановић оцењује да квалитет сировог млека постепено расте. Произвођачи унапређују фарме, хлађење, мужу и исхрану крава, што се види и у лабораторијским резултатима.
Током лета количине опадају јер високе температуре утичу на конзумацију хране и млечност крава. Истовремено, тражња се мења током поста, када је продаја млечних производа нешто слабија. Таква колебања су редован део пословања. Млекара мора да прилагоди производњу количини сировине и потражњи, али не може једноставно да прекине откуп када је продаја успорена. Краве се музу сваког дана, а кооперантима је потребан континуитет.
Сир не почиње додавањем сирила
Након лабораторијске провере млеко улази у различите производне линије. Део се користи за кајмак, други за меки и зрели сир, а највеће количине усмеравају се у производњу сира од пареног теста. За производњу једног килограма сира потребно је приближно седам до осам литара млека. Тачна количина зависи од састава сировине, врсте производа и технологије. У погону се користе каде капацитета приближно две и три тоне. После пастеризације и сирења следе обрада груша, издвајање сурутке, пуњење калупа или кантица и пресовање.
Рад на сиру почиње око пола седам ујутру и, када процес тече без застоја, траје најмање до раног поподнева. Производња се не може убрзати изнад онога што дозвољавају млеко и технолошки поступак. „Радимо на традиционалан начин, без непотребних додатака. Потребно је време да се млеко обради, сир формира и дође до пресовања. Не можете прескочити фазу и очекивати исти производ“, каже Радичевић.
Млекара ради у три смене. У првој су у средишту сир и кајмак, док наредне смене настављају производњу пареног теста и припрему процеса за следећи дан.

Кајмак мења боју током године
Код кајмака се најбоље види колико сировина зависи од сезоне. Боја није током целе године иста, јер се мењају оброци крава. Када животиње једу више зелене хране, кајмак може да добије израженију жућкасту боју. Зими, када у оброку доминирају силажа, сено и концентрована храна, изглед може бити другачији. Због тога боја сама по себи није довољна за оцену квалитета. Важни су структура, мирис, укус, садржај масти и здравствена исправност.
„Када неколико година свакодневно радите са кајмаком, већ по изгледу можете много тога да препознате. Ипак, производ мора да се проба. Без тога нема коначне оцене“, каже Радичевић, који је највећи део радног времена задужен управо за ову линију. За добар кајмак потребно је млеко одговарајућег састава. Ако у сировини нема довољно масти или је њен квалитет нарушен, поступком се не може добити производ истих особина.
Краљевачка млекара производи меки и зрели сир, кајмак, урду и сиреве од пареног теста. Производи се пласирају кроз велике трговинске системе и велепродаје које снабдевају хотеле, ресторане и угоститељске објекте. Највећи изазов јесте да традиционални укус остане препознатљив и када се производња не мери шерпама и кантама, већ десетинама хиљада литара млека.
У домаћинству једна особа ради са млеком од истих крава и лакше прилагођава поступак променама које примети. У млекари се сваког дана спаја сировина са стотина фарми, због чега су лабораторијски резултати, температуре и време обраде неопходни за уједначавање производа. Традиционална технологија у том случају не значи рад без контроле. Напротив, што је производња већа, потребно је прецизније пратити сваки параметар.

Ознака за домаћу сировину
Краљевачка млекара почела је да примењује ознаку „100% из Србије“ на производима направљеним од домаћег млека. Ознаку већ носе урда у малом паковању и сир од пареног теста у мањој амбалажи. Са набавком нових фолија и паковања постепено ће бити уведена и на остале производе који испуњавају услове.
„Све производе правимо искључиво од домаћег млека. Очекујемо да ће ознака помоћи потрошачу да на полици јасно препозна шта је произведено од српске сировине. Мислим да је то добар потез“, каже Стевановић.
Према његовој процени, у наредна два до три месеца целокупан одговарајући асортиман требало би да буде у амбалажи са новом ознаком. За млекару која сарађује са 700 домаћих коопераната та ознака није само питање дизајна. Она повезује производ на полици са фармама из којих сваког дана стиже сировина.
Четрдесет радника и три смене
У Краљевачкој млекари ради око 40 запослених. Старосна структура је различита, али у хладном делу погона и производњи има доста млађих радника. Стевановић каже да тренутно немају већи проблем са недостатком радне снаге. То је значајно за производњу која се одвија у три смене и у којој посао не може да стане када се заврши уобичајено радно време.
Млеко које стигне мора да буде примљено, анализирано и прерађено. Каде, линије и просторије после сваког циклуса морају да се оперу и припреме за наредну производњу. Радници зато нису само извршиоци једне операције. Искуство им омогућава да уоче промене у сировини и производу, реагују када процес не тече уобичајено и спрече да проблем пређе у следећу фазу.
Од 10 литара на фарми до производа на полици
Пословање Краљевачке млекаре почива на необично широком распону добављача. На једном крају је домаћинство које дневно преда десетак литара, а на другом фарма са 700 или 800 литара.
За малог произвођача свака преузета канта представља приход домаћинства. За млекару је то део количине коју треба прикупити, испитати, расхладити и претворити у производ чији квалитет не сме да зависи од тога са које је фарме млеко стигло.
Најважнији део тог пута није преса за сир, када од три тоне или нова амбалажа. То је поверење између млекаре и 700 коопераната: произвођач мора да зна да ће млеко бити преузето и плаћено, а млекара да ће добити исправну сировину.
Када та веза функционише, 40.000 литара прикупљених на широком подручју сваког дана постаје сир, кајмак, урда и производи од пареног теста који на полицу стижу са истим именом и уједначеним квалитетом.
English
French
German
Italian















