English
French
German
Italian
У швајцарском месту Ле Дијаблере, од 9. до 11. октобра 2026. године, одржан је 13. Салон алпских пашњака (Salon des Alpages), манифестација посвећена планинском сточарству, очувању пашњака, производњи традиционалних сирева и савременим решењима за одрживу пољопривреду. Овогодишњи сајам имао је посебан значај јер се одржава у години коју су Уједињене нације прогласиле Међународном годином пашњачког сточарства.
Под слоганом „Шта нас све повезује?“, организатори су окупили сточаре, истраживаче, стручне организације, произвођаче опреме и прерађиваче млека. Посетиоци су могли да виде како се традиционално газдовање алпским пашњацима повезује са новим технологијама, научним истраживањима и очувањем природе.
Посебну пажњу привукла је чињеница да се швајцарско планинско сточарство не посматра искључиво кроз производњу млека и меса. Оно има важну улогу у одржавању планинског пејзажа, очувању биодиверзитета, развоју туризма и економском опстанку локалних заједница.
КРАВЕ НА ПАШЊАКУ, АЛИ И НАУКА У СЛУЖБИ ФАРМЕРА
Један од занимљивијих делова изложбе био је посвећен истраживањима швајцарског института Agroscope, који се бави практичним проблемима пољопривредне производње.
Представљени су пројекти прилагођавања алпских газдинстава климатским променама, посебно све учесталијим сушама. Истраживачи испитују како промене температуре и количине падавина утичу на продуктивност пашњака, доступност сточне хране и могућност напасања током летњих месеци.
У оквиру пројекта DryMount развијају се травно-легуминозне смеше отпорније на сушу, док се другим истраживањима настоји да се успоставе поузданији модели планирања коришћења алпских пашњака.
Посебно занимљиво решење представљено је кроз виртуелне електричне ограде за говеда.
Уместо постављања класичних жица и стубова, животиње носе електронске огрлице повезане са системом за позиционирање. Фармер помоћу мобилне апликације одређује границе пашњака, а животиње добијају звучно упозорење када се приближе виртуелној граници. Уколико наставе кретање, систем може да примени електрични импулс.
На представљеном испитивању у кантону Во, на надморској висини од око 1.300 метара, технологија је праћена током 30 испашних дана, са 30 јуница и три месеца посматрања. Истраживачи су анализирали кретање животиња, њихово реаговање на сигнале и практичне предности оваквог система.
Предност је могућност брзог мењања граница испаше без физичког премештања ограда, што може да смањи радне трошкове и олакша коришћење тешко приступачних планинских терена. Истовремено, истраживања указују на потребу да се пажљиво прате понашање и добробит животиња, као и поузданост система у сложеним планинским условима.
СТОЧАРСТВО КОЈЕ ЧУВА ПРИРОДУ
Швајцарски програми Natura-Beef и Natura-Veal представљени су као примери производње меса у којој су добробит животиња и начин гајења важан део тржишне вредности производа.
Према подацима изложеним на сајму, око 4.500 пољопривредних газдинстава укључено је у производњу према овим стандардима. Посебна пажња посвећује се држању крава са теладима, њиховом природном понашању и приступу отвореном простору.
На изложбеном панелу наведено је да се 96 одсто хране за стада у овом систему заснива на трави, сену и силажи, уз ограничену употребу житарица. Истакнута је и улога пашњака у очувању биљних и животињских врста.
Организатори су нагласили да правилно коришћење травњака спречава њихово зарастање, доприноси очувању станишта и одржавању препознатљивог алпског пејзажа.
Овакав приступ показује да се вредност сточарске производње не мери само количином произведеног меса или млека, већ и начином на који се користе природни ресурси.
ВУНА КАО СИРОВИНА, А НЕ ОТПАД
Значајан простор на сајму добили су произвођачи који настоје да овчјој вуни врате економску вредност.
Иницијатива Laine en Tout Genre повезује одгајиваче оваца, стригаче, занатлије и прерађиваче на подручју Женеве и француског говорног подручја Швајцарске.
Циљ је да се вуна, која се често недовољно користи, сортира, пере и прерађује у производе веће вредности.
Посетиоци су могли да се упознају са различитим врстама влакана, поступцима обраде и могућностима примене вуне у текстилној производњи и другим делатностима.
Посебну пажњу привукла је компанија Fisolan, која производи изолационе материјале од швајцарске овчје вуне.
Према представљеним подацима, ова природна изолација може да се користи у зидовима, крововима и другим грађевинским конструкцијама. Вуна има способност регулисања влаге, а одговарајућом обрадом добија се материјал који испуњава захтеве за примену у грађевинарству.
Произвођач је представио изолационе плоче, материјале за попуњавање шупљина и специјализоване производе за различите грађевинске намене.
Порука изложбе била је једноставна: свака врста вуне може да пронађе примену ако се правилно класификује и преради.
ПЛАНИНСКИ СИРЕВИ И ДИРЕКТНА ПРОДАЈА
Важан део манифестације био је посвећен традиционалним алпским сиревима и производима локалних газдинстава.
Посетиоци су могли да дегустирају различите сиреве, упознају произвођаче и сазнају више о начину прераде млека на планинским пашњацима.
Посебно је занимљив пример фарме Ferme de Nillettaz, која је представила систем директне продаје меса без сталног присуства продавца.
На продајном месту купац сам бира производ, уписује датум и цену, обрачунава укупан износ и оставља новац у предвиђеној каси. Предвиђена је и могућност плаћања швајцарским системом Twint.
Овакав модел продаје почива на поверењу између произвођача и потрошача, али и на настојању фармера да своје производе продају без посредника.
За мала планинска газдинства директна продаја може да буде важан извор додатног прихода, нарочито у туристичким подручјима.
КАКО САЧУВАТИ ПЛАНИНСКЕ ПАШЊАКЕ
Међу учесницима сајма представила се и организација Société Vaudoise d’Économie Alpestre, која се бави развојем и очувањем планинског сточарства у кантону Во.
Њене активности обухватају праћење стања пашњака, процену њихове осетљивости на сушу, саветовање произвођача о обезбеђивању воде, сточне хране и енергије, као и организацију стручних скупова.
Посебан сегмент рада посвећен је сарадњи са другим организацијама у решавању проблема заштите стада од великих предатора, управљања пашњацима и прилагођавања климатским променама.
Представљено је и Удружење пастира Јурског планинског подручја, основано 1991. године, које ради на очувању пашњачких површина, традиционалних знања и занимања пастира.
Ова организација спроводи обуке за сточаре и пастире, а посебну пажњу посвећује познавању биљног света, управљању водним ресурсима, одржавању пашњака и односима између сточарства, шумарства, туризма и заштите природе.
Њихов рад показује да савремени пастир мора да познаје много више од самог чувања животиња. Он учествује у управљању осетљивим природним простором, чији опстанак зависи од правилне и континуиране испаше.
ТРАДИЦИЈА И САВРЕМЕНА ТЕХНОЛОГИЈА НА ИСТОМ МЕСТУ
Током два сајамска дана посетиоцима су представљене пољопривредне машине, занатске технике, традиционални производи и различите расе домаћих животиња.
Организоване су демонстрације стриже оваца, израде планинских сирева и рада пастирских паса. Стручни програм обухватио је предавања о пашњачком сточарству, приказивање документарних филмова и представљање организација које се баве очувањем алпских предела.
Манифестација је имала и снажну образовну улогу. Посебни програми били су намењени деци и младима, како би се упознали са значајем сточарства, пореклом хране и улогом домаћих животиња у очувању планинских екосистема.
Организатори су указали на важну чињеницу: без редовне испаше многи планински пашњаци постепено би зарасли у жбуње и шуму. То би изменило изглед предела, смањило простор за сточарску производњу и угрозило поједина станишта која зависе од отворених травних површина.
Зато се у Швајцарској очување планинског сточарства све више посматра као заједнички интерес пољопривреде, заштите природе, туризма и локалне економије.
ШТА ИЗ ШВАЈЦАРСКОГ ИСКУСТВА МОЖЕ ДА НАУЧИ СРБИЈА
Примери представљени на Салону алпских пашњака посебно су занимљиви за Србију, која располаже значајним површинама планинских травњака, али се суочава са смањењем броја стоке и напуштањем традиционалних пашњачких подручја.
Швајцарско искуство показује да опстанак планинског сточарства не зависи само од подстицаја по грлу или хектару. Подједнако су важни организовање произвођача, прерада на газдинству, директна продаја, развој производа са додатом вредношћу и стручна подршка.
Посебно је значајно што истраживачке институције не остају само у лабораторијама. Оне сарађују са фармерима, испитују технологије у стварним производним условима и настоје да резултате истраживања претворе у практична решења.
Од виртуелних ограда до изолације од овчје вуне, од производње традиционалних сирева до прилагођавања пашњака суши, представљени примери показују како се могу повезати традиција, наука и тржиште.
Најважнија порука сајма јесте да планинско сточарство има будућност онда када фармер може пристојно да живи од свог рада, а друштво препознаје да његов посао доноси корист далеко већу од саме производње хране.
Serbian