Увозимо чак 70 одсто белог лука: Зашто не производимо више када се толико исплати?

Србија око 70 одсто потреба за белим луком покрива из увоза, иако домаћа производња има потенцијал да буде веома исплатива, чак једна од исплативијих у повртарству. Слободан Влајић из Института за ратарство и повртарство у Новом Саду каже за РТС да су за веће учешће на тржишту, али и за већу зараду кључни квалитетан садни материјал, удруживање произвођача и унапред обезбеђен пласман.

Производња белог лука у Србији може да донесе озбиљан профит, али је за већу исплативост неопходно повећати површине и приносе, као и обезбедити заједнички наступ произвођача на тржишту, објашњава Слободан Влајић из Института за ратарство и повртарство у Новом Саду.

“Прави принос који се остварује на производним површинама је негде између седам, осам, девет, па чак и десет тона по хектару код добрих пољопривредних произвођача“, истиче Влајић.

Као један од највећих проблема издваја недостатак радне снаге, због чега су површине под белим луком последњих година смањене на између 1.200 и 1.300 хектара, док садни материјал чини око 51 одсто укупних трошкова производње.

“Оно што је јако битно јесте да се на самом почетку користи сертификовани садни материјал који је без присуства патогена и који је сортно чист, јер то је заправо предуслов за добру и успешну производњу“, наглашава Влајић.

Од чега зависи висина зараде
Говорећи о исплативости производње белог лука, Влајић истиче да зарада зависи од приноса, тржишне цене и трошкова производње, због чега није могуће унапред одредити колику добит произвођач може да оствари по хектару.

“Појединих година бели лук се продаје за 0,8–0,9 евра, сада тренутно 2,2–2,3 евра. То је, да кажемо, велика разлика“, објашњава Влајић.

Илустрација: Малим произвођачима саветује да пре улагања обезбеде купце и размотре удруживање, јер веће количине омогућавају лакши улазак у трговинске ланце

Домаћи бели лук, према његовим речима, предност у односу на увозни из Кине и Шпаније има пре свега у квалитету и пореклу.

“Наш бели лук садржи 37–38, у појединим годинама 39–40 одсто суве материје“, наводи Влајић и додаје да је посебно цењен у прерађивачкој индустрији.

Према његовим речима, фармацеутска индустрија такође је заинтересована за бели лук, који се користи у производњи козметичких препарата и суплемената, али је за сарадњу са већим купцима неопходно обезбедити довољне количине и континуитет испоруке.

Истиче да су за вађење, сортирање и сушење белог лука и даље потребни додатни радници, али да породична газдинства и употреба механизације могу да смање трошкове.

Како до купаца
Малим произвођачима саветује да пре улагања обезбеде купце и размотре удруживање, јер веће количине омогућавају лакши улазак у трговинске ланце.

“Прво заправо треба да се обезбеди пласман тог производа. То је најбитније“, поручује Влајић.

Као највећу препреку за сарадњу са трговинским ланцима и прерађивачком индустријом издваја недовољне количине и немогућност обезбеђивања континуираних испорука.

“Ако хоћете да у неки трговински ланац уђете, морате имати количину да бисте обезбедили континуитет“, наглашава Влајић.

Произвођачима саветује и да унапред обезбеде пласман и пре почетка производње провере погодност земљишта, јер је, како истиче, сигуран откуп један од најважнијих предуслова за остваривање добити.

Извор: https://rts.rs/vesti/ekonomija/6074174/beli-luk-uvoz-70-odsto-domaci-proizvodjaci-uslovi-sadnja-prinos-prihod.html