Очување нашег генетичког виноградарског блага

У Новом Саду у свечаној сали Матице српске, одржан је научни скуп посвецен утицају промене климе на искоришћавање генетског потенцијала винове лозе, 8. новембра. Скуп су организовали београдски Институт за примену науке у пољопривреди и Матица српска у Новом Саду, Научни скуп је организован с циљем да се шири аудиторијум упозна с  истраживањима посвеценим генетичким ресурсима и могућностима адаптације локалних сорти на различите еколошке факторе у условима климатских промена. Такође, то је била прилика да се поново после две деценије од када је одржано последње саветовање виноградара, поново на једном месту окупе научници, стручњаци, саветодавци, производјачи вина, сви који су на неки начин повезани  виноградарством и винарством.

Како би се унапредило виноградарство и винарство у Србији, сачувале аутохтоне и нове домаће сорте винове лозе у новим агроеколошким условима, потребно је да се очува, развије, и валоризује драгоцена генетска баштина разноврсних сорти грожђа у нашој земљи. То се могло чути на научном скупу, на којем се говорило о утицају промене климе на искоришћавање генетичког потенцијала винове лозе. Како кажу стручњаци све топлије и сушно време одговара нашим аутохтоним сортама јер се квалитет грожђа побољшао, али принос се смањио. Ове године род грожђа је редукован у неким регионима чак и до 70 одсто, кажу стручњаци, али истичу да је квалитет винских сорти изузетан

Велико интересовање учесника за овакав скуп, а било их је 120, само је потврдило да старе локалне, аутохтоне и регионалне сорте, као и домаће новостворене сорте винове лозе,  представљају неисцрпну тему научних истраживања, али и интересовање произвођача грожђа и вина, потврдјујући тако велики генетски потенцијал који поседују.

У условима актуелних климатских промена и екстремних метеоролошких дешавања, задатак домаће науке јесте да уложи више напора у очувању нашег генетичког виноградарског блага, поручио је присутнима доц.др Дарко Јакшић, председник научног одбора скупа.

Ту су укључена и истраживања потенцијала наших сорти, како би се доказала типичност и јединственост вина од грожђа локалних сорти произведених у специфичним условима тероара 101 рејонираног виноградарско – винарског подручја Србије.

Наша научна заједница способна је да се суочи са изазовима климатских промена као  и да сачува, развије и валоризује драгоцену генетску баштину разноврсних сорти винове лозе у Србији.

Данијела Мирјанић, државна секретарка Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, обраћајучи се учесницима подсетила их је да Министарство већ дужи период активно ради на унапређењу виноградарско – винарске производње. Почело се са хармонизацијом домаћих прописа са регулативом Европске уније, успостављањем бројних ЕУ стандарда попут Виноградарског и Винарског регистра, система географског порекла, правилним декларисањем вина и других стандарда за бржи развој ове гране.

Иако немамо довољно  површина под виноградима и много више увозимо вина него што их извозимо, приметно је да  квалитет наших  вина вртоглаво расте, а  да се поједине домаће ознаке  географског порекла добро позиционирају како на домаћем тако и на страном тржишту, Такође наша вина носиоци су бројних признања и награда на медјународним такмичењима што нас чини  препознатљивим на том нивоу.

Помоћ, виноградарско винарском сектору се огледа кроз доделу субвенција из националног и ИПАРД  програма за подстицање подизања винограда, опремања и изградње винарија, подршци производњи вина са географским пореклом али и  мерама адаптације на климатске промене, објаснила је Данијела Мирјанић. – Такодје, Министарство пољопривреде у сарадњи са међународном ФАО организацијом спроводи пројекат – “Јачање отпорности сектора пољопривреде на елементарне непогоде”.

Сведоци смо  да климатске промене диктирају нове услове производње грожђа и вина, размишља се и о изменама постојеће рејонизације виноградских подручја зато овај  научни скуп представља велики корак ка унапређењу виноградарско – винарске производње код нас.