Нису све паприке исте: Ево како боја утиче на укус, здравље, али и цену

Паприке потичу из Средње и Јужне Америке и припадају породици помоћница, заједно са парадајзом и патлиџаном, пише портал Тхе Цонверсатион.

Попут парадајза, паприку сматрамо поврћем јер садржи мање шећера од већине воћа и најчешће је користимо у сланим јелима. Међутим, са ботаничког становишта, паприка је воће, односно, прецизније, бобица, јер се развија из цвета и садржи семенке. Љуте папричице, попут халапења и бројних других врста чилија, такође припадају истом роду. Њихову љутину изазива молекул капсаицина, који активира рецепторе за топлоту и бол на нашем језику. Слатке паприке тако се називају зато што не садрже капсаицин.

Можда мислите да су зелена, жута, наранџаста и црвена паприка различите врсте, али заправо је реч о истом плоду. Све паприке у почетку су зелене, а током сазревања њихова боја се мења у жуту, затим наранџасту и, на крају, црвену.

Међутим, разлике између паприка различитих боја нису само површинске. Оне утичу и на њихову хранљиву вредност, укус и друга својства.

Како су повезани боја и укус паприке?
За почетак, разбијмо мит према којем су паприке са три избочине на дну “мушке”, док су оне са четири избочине “женске” и због тога слађе. Ова тврдња је потпуно нетачна. Плодови немају мушке и женске делове на начин на који их имају цветови.

Паприка обично има између два и пет режњева, односно избочина. Њен облик углавном зависи од генетике биљке и не утиче на укус. Међутим, боја заиста има везе са укусом паприке јер показује колико је плод био зрео у тренутку бербе.

Паприка је у почетку зелена јер садржи много хлорофила, пигмента који биљкама даје зелену боју. Хлорофил има кључну улогу у фотосинтези, процесу током којег биљка производи енергију потребну за раст. Како паприка сазрева, хлорофил се разграђује, а замењују га каротеноиди, пигменти жуте, наранџасте и црвене боје. Зелене паприке такође садрже одређену количину каротеноида, али њихову боју прикрива хлорофил.

Илустрација: Црвене паприке су најзрелије јер на биљци остају четири недеље дуже од зелени, имају најслађи и најбогатији укус

Зелене паприке спремне су за бербу отприлике осам недеља након садње. Будући да још нису потпуно зреле, имају благо горак укус и чврсту, хрскаву текстуру. Одличне су за јела која се припремају брзим пржењем, фајитас, сложенце и салате којима дају додатну хрскавост.

Жуте и наранџасте паприке налазе се у средњој фази сазревања. Жуте се беру отприлике две недеље након зелених, а наранџасте око три недеље након њих. Имају благ и сладак укус. Сирове су прилично хрскаве, па су одличне за додавање боје салатама и оброцима које носимо на посао или у школу. Током кувања омекшавају, због чега су погодне и за припрему на роштиљу.

Црвене паприке су најзрелије јер на биљци остају четири недеље дуже од зелених. Имају најслађи и најбогатији укус, а током термичке обраде постају најмекше. Одличне су за печење, припрему супа и сосова.

Боја утиче и на хранљиву вредност
Све паприке имају бројне здравствене предности и богате су хранљивим материјама. Садрже велике количине витамина Ц и антиоксиданаса, попут флавоноида, фенолних једињења и каротеноида. Такође су добар извор влакана, која доприносе здрављу система за варење.

Ипак, њихова хранљива вредност разликује се у зависности од боје, али и од тога да ли их једемо сирове или термички обрађене. Каротеноиди, посебно капсантин, бета-каротен, лутеин, виолаксантин и зеаксантин, заслужни су за боју паприке, а њихов међусобни однос одређује коначну нијансу.

Код свих паприка термичка обрада повећава доступност каротеноида и полифенола, али истовремено смањује количину витамина Ц. Зато је, како бисмо искористили све њихове нутритивне предности, најбоље да комбинујемо сирове и термички обрађене паприке различитих боја.

Заправо, конзумирање воћа и поврћа различитих боја обезбеђује унос широког спектра корисних једињења. У својим истраживањима научници су помоћу неинвазивног уређаја мерили ниво каротеноида у кожи како би проценили унос поврћа, будући да већина Аустралијанаца не конзумира довољно воћа и поврћа.

Све паприке су добар избор
Занимљиво је да боја паприке може да утиче и на њену цену. Зелене паприке обично су најјефтиније јер се беру раније, што смањује трошкове узгоја. Црвене најдуже остају на биљци, због чега је њихова производња скупља.

Међутим, жуте паприке често су најскупље јер их је теже узгајати, а период током којег су погодне за бербу краћи је. Јефтинија, а пођеднако здрава алтернатива су и паприке неправилног облика.

На пример, двобојне паприке, које су делимично зелене, а делимично наранџасте, пружају разноврснију комбинацију различитих каротеноида. Паприке неправилног облика разликују се само по изгледу, али не и по укусу или здравственим предностима.

Илустрација: Жуте паприке често су најскупље јер их је теже узгајати, а период током којег су погодне за бербу је краћи

На крају, све паприке, било да су црвене, зелене, жуте или наранџасте, сирове или куване, представљају хранљив и здрав избор.

Каротеноиди и хлорофил делују као антиоксиданси, али имају различите здравствене предности. Зелене, жуте и наранџасте паприке богате су лутеином, виолаксантином и зеаксантином.

Ова једињења важна су за здравље очију и помажу у заштити од дегенерације макуле повезане са старењем, као и од катаракте. Наранџасте и црвене паприке садрже највише витамина Ц и бета-каротена.

Бета-каротен се у организму претвара у витамин А, који је важан за здравље ћелија, вид, правилно функционисање имунског система и когнитивне способности.

Црвене паприке садрже највише капсантина, каротеноида са снажним антиоксидативним дејством. Он штити ћелије нашег организма од штетног утицаја слободних радикала.

Извор: https://citymagazine.danas.rs/lifestyle/zdravlje/ishrana/koja-je-razlika-izmedju-crvene-zute-i-zelene-paprike-ne-nije-samo-u-boji/