Велике промене на тржишту јаја и шта то значи за Србију

Док се у многим европским земљама и даље води расправа о добробити животиња и будућности интензивне производње хране, Шведска је направила потез који је до пре само десетак година деловао готово немогуће. У овој земљи данас се јаја из кавезног система практично више не производе, чиме је Шведска постала прва европска држава која је у пракси, а не само на папиру, изашла из кавезног узгоја кокошака носиља.

Важно је нагласити да ова промена није уведена новим законом који експлицитно забрањује кавезе. Уместо тога, реч је о дуготрајном процесу у којем су се укрстили притисак потрошача, одлуке великих трговачких ланаца и стратешке промене у самој производњи. Резултат је тржиште на којем за кавезна јаја више – нема места.

За разлику од класичних регулаторних забрана, шведски модел показује снагу тржишта. Велики малопродајни ланци, прехрамбена индустрија и угоститељски сектор преузели су обавезу да у понуди имају искључиво јаја из алтернативних система – слободног узгоја, подног (авијарног) или органског. Када је продаја затворила врата кавезним јајима, произвођачима је избор постао врло јасан: или прилагођавање или излазак са тржишта.

Управо овакав приступ данас се сматра снажнијим и дугорочно стабилнијим од законских забрана, јер се ослања на економске механизме и промену потрошачких навика, а не искључиво на инспекцијски наџор.

Европе је иницијатива Пројекат 1882. Назив пројекта симболично се везује за годину у којој су у Европи уведени први индустријски кавези за коке носиље, а циљ кампање је јасан – потпуно укидање кавезног система у производњи јаја. Након Шведске, очекује се да се исти модел тихог укидања кавеза примени и у Немачкој, Холандији, Аустрији, а потом и осталим земљама ЕУ.

Илустрација: ЕУ тржишту јасно показују да формално добијање извозне дозволе више неће бити довољно

Србија тренутно нема одобрење за извоз конзумних јаја у Европску унију, пре свега због неусаглашености у области ветеринарских стандарда, система контроле и безбедности хране. Међутим, промене које се дешавају на ЕУ тржишту јасно показују да формално добијање извозне дозволе више неће бити довољно.

Чак и када регулаторни услови буду испуњени, произвођаче из трећих земаља очекује додатни, тржишни филтер: начин држања кокошака. Све већи број европских купаца, прерађивача и трговачких ланаца захтева искључиво јаја из система без кавеза. Другим речима, иако закон још увек дозвољава одређене облике кавезног узгоја, тржиште их све чешће одбацује.

За Србију то значи да би евентуално отварање ЕУ тржишта могло дочекати домаће произвођаче неспремне, уколико се транзиција ка алтернативним системима не започне на време. Произвођачи који остану у кавезном систему могли би се наћи у ситуацији да, и поред добијене извозне дозволе, немају коме да продају робу.

Шведски пример јасно показује да се европска производња јаја креће ка моделу у којем се добробит животиња подразумева, а не додатно објашњава. За Србију, ово је истовремено изазов и прилика. Рани прелазак на подне, слободне или органске системе могао би домаћим произвођачима донети стратешку предност у тренутку када се тржишта буду отварала.

У супротном, постоји реалан ризик да кавезна производња постане ограничена искључиво на домаће тржиште, уз пад конкурентности и цену производа. Дакле, српски живинари треба да имају на уму да није више питање хоће ли се промене десити, већ да ли ће они дочекати тај тренутак спремни.

Извор: https://www.agrotv.net/svedska-postala-prva-zemlja-eu-bez-ijednog-jajeta-iz-kaveza-sta-ovo-znaci-za-srpske-zivinare/