Последњих година у расадницима у Србији врло је популаран и тражен јапански јавор. У питању је вишегодишње, листопадно дрво и изузетно атрактиван украс у баштама зато што лишће мења боју током године. Као што му и само име каже потиче из Јапана, али се у природи може наћи и у Кини и Кореји. У природним условима ово дрво може да порасте до 10 метара у висину, док се за дворишта најчешће користе сорте које расту до три метра. Веома су цењени у хортикултури због изразито зелених листова у пролеће, током лета добијају бију смарагда, а кад дође јесен постају златни црвени. Најтраженији је црвени јавор који је одличан контраст зеленој боји која преовладава у вртовима.
Расте као дрво, али и у саксији
Јапански јавор (лат. Acer palmatum) може да се гаји као грм, мање дрво чак и у саксији и одлично подноси орезивање, па је захвалан за обликовање. Најбоље успева у делимичној сенци или на месту где има благог јутарњег или касно поподневног сунца, јер превише директног сунца може да оштетити листове. Воли плодно до благо кисело и добро дренирано земљиште, потребно му је редовно заливање, посебно током топлих месеци, али не подноси преплављивање. Јапански јавор је отпоран на умерене мразеве наше климе, али може бити осетљив на изузетно хладне температуре, посебно кад су у питању младице које треба заштити сламом од измрзавања. У питању је биљка која не захтева превише одржавања осим редовног уклањања оштећених и мртвих грана, а посебно треба бити опрезан са ђубрењем које може утицати на боју листа.
Илустрација: Сади се у парковима и двориштима, али и у саксијама на тераси
Најбоље време за садњу јапанског јавора у нашим условима је јесен (септембар – новембар) када је земљиште још увек топло после лета што подстиче бржи развој кореновог система и укорењивање пре зиме. У случају да сте пропустили јесењу садњу можете га засадити и у рано пролеће (март) како би се биљка добро укоренила пре листања. Ово дрво има плитак, раширен коренов систем који може бити осетљив на сабијање тла и недостатак воде, али и на прекомерно заливање које може изазвати труљење корена. Шири се радијално често прелазећи обим крошње, зато је препорука да се не сади у близини темеља, бетона или других великих стабала која могу конкурисати за воду и хранљиве материје. Уколико садите више од једног дрвета обавезно направите размак од два метра како би биљка имала простора да несметано шири корен и крошњу.
Јапански јавор има нежне, рашчлањене листове који се састоје од пет до девет режњева. Њихова боја варира у зависности од сорте и доба године, а постоје црвени и љубичасти тонови који су најинтензивнији крајем лета и јесен. Последњих година јапански јавор се све више узгаја у саксијама на терасама, при чему треба водити рачуна да стоји на месту заштићеном од јаког сунца и ветра, али и да земља не буде исушена или превише влажна, зато после кише обавезно испразните воду из подметача.
Смета му превише влаге
Јапански јавор је релативно отпорна биљка, али може бити подложан разним болестима које се најчешће јављају услед прекомерне влажности земљишта. Најчешће га нападају гљивичне инфекције које се манифестују кроз жуто и увело лишће, док се на једној страни стабла могу видети тамне пруге у дрвету када се кора ољушти. Одстрањивање оболелих делова биљке може помоћи, али не увек зато је најбоље избегавати садњу јавора у земљишту где је већ било проблема са гљивицама. Подложан је пепелници услед велике влаге и слабе циркулације ваздуха, а препознаје се по белом, прашкастом слоју на листовима и стабљикама. Савет је са биљка мало ореже како би се добио бољи проток ваздуха. Као последица прекомерног заливања најчешће долази до труљења корена, а сама биљка постаје слаба и вене. Проверите дренажу (ако је у саксији) и смањите заливање.
Илустрација: Смета му превише влаге, а ђубрење може да утиче на боју листа
Када су у питању штеточине јапански јавор нападају лисне ваши остављајући лепљиве остаке по лишћу што доводи до њихове деформације. Исперите листове воде са благим сапуном. У случају појаве гусеница уклоните их ручно и примените биолошке инсектициде. Ови биљку може да нападне и црвени паку који оставља фину паучину са доње стране листа, а проблем се решава инсекцитидом.
Јапански јавор има посебно место у култури и традицији јапанског народа и за њега се везују бројне легенде. Симбол је лепоте и пролазности, али и мира, самоспознаје и просветљења. Верује се да је ово дрво „веза“ између физичког и духовног света. У старом Јапану постојала је традиција „момиџи-гари“ (лов на црвено лишће) када су људи масовно одлазили у јаворове шуме верујући да хватање лишћа у паду привлачи срећу и мир у породици. Постоји веровање да лишће овог дрвета симболизује судбинску љубав, па ако пар прође испод јапанског јавора током јесени и ухвати заједно један лист у паду, њихова љубав ће трајати заувек.
Извор: Агробизнис магазин
ФОТО: Pixabay