На први поглед делује логично да су свежа салата, воће и поврће купљени у ринфузи најјефтинији избор. Управо на том уверењу заснива се и навика већине потрошача. Међутим, ново истраживање из Италије отворило је занимљиву расправу: да ли је цена на полици заиста једино што треба посматрати када говоримо о исплативости хране?
Повод за ову анализу било је истраживање агенције AstraRicerche, представљено поводом Националног дана мешане салате у Италији. Анализа показује да производи такозване IV и V гаме, односно већ опрано, исечено или термички припремљено воће и поврће, могу бити економичнији од свежих намирница када се у рачуницу укључе време потребно за куповину и припрему, количина отпада и потрошња енергије.
Према тој анализи, највећа уштеда остварује се код готових супа, где она достиже чак 55 одсто, док је код минестроне супе 42 одсто, руколе 51 одсто, кокоса 30 одсто, воћне салате 12 одсто, а већ припремљене салате око 10 одсто. Код ананаса је укупни трошак готово исти, али се као предност наводи мање отпада и већа практичност.
Међутим, пре него што се донесе закључак да су производи спремни за употребу увек исплативији, важно је разумети како је истраживање спроведено.

Цена није исто што и трошак
Истраживачи нису поредили само цену производа на полици. У обрачун су укључили и време проведено у куповини, прању, љуштењу, сечењу и чишћењу кухиње, потрошњу струје или гаса, као и количину отпада која остаје након припреме. Вредност времена потрошача процењена је на девет евра по сату.
Управо тај приступ објашњава зашто готови производи у анализи испадају повољнији. Ако неко живи сам, има мало времена и купује мање количине намирница, ова рачуница има смисла. Са друге стране, у домаћинствима која кувају за више чланова породице или део намирница производе у сопственој башти, резултат може бити потпуно другачији.
Ко је финансирао истраживање?
Овде долазимо до важног детаља.
Истраживање јесте спровела реномирана агенција AstraRicerche, али га је наручила Група производа IV и V гаме при Unione Italiana Food, организација која окупља произвођаче управо ових производа. Другим речима, није реч о независном академском истраживању већ о тржишној анализи коју је финансирала индустрија. То само по себи не значи да су резултати нетачни, али свакако захтева додатну дозу опреза приликом њиховог тумачења.
Независна истраживања потврђују један део приче
Док је економска исплативост различита од случаја до случаја, научна литература прилично је сагласна када је реч о једној ствари – количини бачене хране.
Недавно објављено рецензирано истраживање показало је да употреба већ припремљеног воћа и поврћа може да смањи количину хране која заврши у отпаду за 43 до чак 71 одсто. Разлог је једноставан: потрошачи купују управо онолико колико им је потребно, без љуштења, сечења и кварења неискоришћених намирница. Истраживање је финансирао Холандски научни савет (NWO), што му даје већу независност у односу на индустријске анализе.

Али постоји и друга страна медаље
Научници истовремено упозоравају да производња оваквих производа није без додатних трошкова.
Свако прање, сечење, паковање и хлађење захтева енергију, воду и амбалажу. Управо зато више европских студија указује да готови производи могу имати већи еколошки отисак током производње, иако истовремено смањују отпад у домаћинству.
То практично значи да се део отпада и трошкова премешта из кухиње потрошача у производни процес.
Потрошачи све више плаћају време
Савремени начин живота значајно мења тржиште хране. За велики број купаца практичност постаје једнако важна као и цена.
Зато није случајно што тржиште IV и V гаме бележи континуирани раст широм Европе. Потрошачи све више цене производе који штеде време, омогућавају лакшу контролу порција и смањују бацање намирница. Истовремено, научници наглашавају да је управљање губицима и отпадом од хране један од кључних изазова одрживих прехрамбених система будућности.
Одговор на питање да ли је готова салата исплативија није једноставан. Ако се посматра искључиво цена на каси, свеже воће и поврће ће често бити повољнији избор. Међутим, када се у обзир узму време, отпад, потрошња енергије и искоришћење намирница, производи спремни за употребу могу постати економичнији, посебно у мањим домаћинствима и код потрошача који немају времена за свакодневну припрему оброка. Најважнија порука није да је један производ бољи од другог, већ да је стварни трошак хране много више од цене која пише на декларацији. Управо зато све више истраживања, али и тржишних анализа, покушава да потрошачима покаже целокупну економску и еколошку слику пре него што донесу одлуку о куповини.
Извори:
Fruitbook Magazine – приказ истраживања AstraRicerche за Unione Italiana Food.
Frontiers in Sustainable Food Systems – систематски преглед истраживања о губицима и отпаду хране у ланцу снабдевања.
Frontiers in Sustainable Food Systems – истраживања о понашању потрошача и смањењу отпада од хране.
English
French
German
Italian



