Јања и Фрања Чувардић са фарме Ненадић код Сомбора пре 30 година увели су и производњу паприке у пољопривредну производњу. Двадесетак година продавали су род са њиве Витаминки из Хоргоша као и другим купцима, а пре десет година почели су сопствену прераду и производњу љутих паприка. Њихов циљ и тада, а и сада, био је квалитетна, а не велика производња, па зато нису увећавали површине, већ су садњу задржали на три катастарска јутра. Ова година је била добра за паприке, па је род дупло већи него прошле године. Ипак, не плаше се за продају и кажу да ће све бити продато најкасније у јануару.
Продаја са кућног прага
Као и у другој производњи, и овде је рачуница показала да је зарада боља ако се усев са њиве преради и прода. Зато су одлучили да уложе у сушаре, машине и камен за млевење паприке. Иако тек треба да стекну купце, нису се плашили продаје, јер су веровали да ће квалитет довести купце. “Ја сам ловац, сарађујемо и дружимо се са ловцима из скоро свих крајева Србије и они су купци наших паприка. Купци долазе и са свих околних салаша: Градина, Лугово, Бездански пут, Ненадић, Гаково, Станишић. Ретки су они који дођу да купе килограм-два, обично по неколико килограма. Све што произведемо продајемо од куће“, каже Фрања Чувардић.
Наставља Јањина супруга, која каже да имају муштерије које купују по 10-15 кила. Цена је иста као и прошле године; 2.400 динара по килограму. Нису поскупели, јер је овогодишњи род био добар, па ће се и са прошлогодишњом ценом паприке исплатити.
Млевена пакована паприка је крај производње, која почиње већ на јесен. Тада се врши дубоко орање и прво ђубрење. “Пролази се тањирачом да се ђубриво помеша са земљом на дубини од 15 центиметара. У пролеће је још једно прихрањивање ђубривима на бази фосфора и калијума. Сетва је у априлу, обично када сејем соју, сеје се паприка. Раније смо сејали, али треба 25 дана да никне, а каснијом сетвом никне за 15 дана“, каже Чувардић.
На имању засејане си сорте Катарина и Хоргошка. Семе се не купује, већ се сваке године бира семе од најлепших и највећих паприка. Природно се суши и чува до сетве. Пре саме сетве се просејава тако да зрна приближно исте величине остану за сетву. Од сетве до жетве, паприци је потребна 24-сатна брига. Ове године била су потребна чак три прскања, три пута ручно копање, пре тога шпартање. Чувардићи немају систем за наводњавање. Према Фрањиним речима, род је можда мањи без наводњавања, али је паприка квалитетнија. Ова година је била добра, јер је у мају и јуну било довољно кише, а јесен сува и топла.
Радна снага
Производња паприке захтева доста физичког рада, паприке се ручно копају, ручно беру, секу и спремају за сушење. Чуваридићи немају проблем да обезбеде раднике за ове послове, али кажу да су углавном пензионери. Најмлађи радник има 60 година.
“Било би добро да имамо два тима радника. Неки од њих беру, а други се спремају за сушење одмах када увене ољуштене паприке, али нема толико радника, па раде и у пољу и овде чисте“, каже Јања Чувардић.
Берба почиње када је паприка добро сазрела, када добије тамноцрвену боју. Обично је то крај септембра.
“Обране паприке држимо у пластичним гајбама. Раније смо то радили у мрежастим кесама, нису лоше, али је тешко извадити паприке из њих. Зашто смо прешли на пластичне сандуке са рупама? У њима паприка сазрева још најмање 14 дана. У додатним условима. Држимо га испод наткривене терасе, на промаји. Тамо вене, сазрева, а тамо се још показује што није добро. Када се осуши, паприка се сортира, чисти, исече и шаље у сушару. Исекли смо је, јер се показало да се боље суши него да иде цела у сушару“, каже Фрања.
Чувардићи имају две сушаре: једну на дрва, а другу електричну. Колико ће се паприка сушити зависи од тога колико је сирова, а обично је од 25 до 40 сати. Ова јесен је била сува, па у паприци, у сунђерастом делу код семена није било много воде, па је сушење ишло брже.
“После сушења паприка се меље. Прво грубље, па финије кроз други млин и на крају два пута мељемо на камен. Део семена мора да остане због етеричних уља, а при млевењу коштица меље у микроне и истискује уље из семена које даје лепу боју“, објашњава Чувардић. Паприке у њиви још има, требало је да буде трећа берба, али пошто су паприке ухватила два мраза, Чувардићи неће да је беру, јер квалитет није исти као из прве две бербе. А, ове године је, кажу, родила толико да ће и без треће бербе имати знатно већу производњу него лане. Као и код других пољопривредних култура, и овде се мора поштовати плодоред, па се паприка може сејати на истој парцели само на четири до пет година. Најбољи предусев је пшеница. Чувардићи су већ дуже време једини произвођачи паприке у салашима Ненадић. Један млађи пољопривредник је недавно покренуо ову производњу, али не на толикој површини као Чувардићи.