Руска блокада заробила украјинску жетву: Жито нема куда, цене пале испод трошкова производње

Руска блокада црноморских лука готово је зауставила извоз украјинског жита, док су цене на домаћем тржишту пале испод трошкова производње. Складишта се убрзано пуне, новац не стиже до пољопривредника, а све је неизвесније да ли ће бити довољно средстава за јесењу сетву и заснивање производње у наредној години.

Украјински пољопривредник Сергеј Рибалко изгубио је две трећине земље када је Русија, на почетку сукоба 2022. године, заузела велики део југа Украјине. Данас се суочава са новом кризом. Потенцијално добра жетва доведена је у питање због напада који су готово потпуно зауставили извоз пољопривредних производа преко Црног мора.

Украјина је међу највећим светским произвођачима пшенице, кукуруза и сунцокрета, а око 90 одсто извоза ових производа пролази преко црноморских лука. Проблем је утолико већи јер је жетва пшенице на врхунцу, док берба кукуруза почиње овог месеца.

Рибалкова складишта већ су готово пуна.

„Немамо куда са овим житом. За пољопривреднике је ово потпуна катастрофа“, каже овај 57-годишњи произвођач док стоји поред својих силоса. Раније је жито продавао великом украјинском извознику „Нибулон“ и локалним прерађивачима, али сада, како каже, купаца нема. „Све је стало. Новчани токови су прекинути, прихода нема, а извоза нема“, истиче Рибалко.  Пољопривреда учествује са готово 60 одсто у извозним приходима Украјине, па блокада додатно оптерећује већ ослабљену ратну економију. Украјина је појачала нападе на руске бродове у Црном и Азовском мору, док обе стране настоје да нанесу што већу штету економији противника. Како је и Русија велики извозник хране, нова ескалација могла би да има озбиљне последице по глобалну инфлацију, у тренутку када рекордни топлотни таласи и ратови на Блиском истоку и у Украјини већ подижу трошкове. „Украјина обезбеђује око шест одсто светске понуде пшенице и приближно 11 одсто кукуруза“, наводи Денис Марчук, заменик председника Украјинског аграрног савета, највећег удружења пољопривредника у тој земљи. Он упозорава да би поједине државе Африке и Блиског истока, које у великој мери зависе од увоза украјинског жита, могле да се суоче са несташицама хране уколико испоруке не стигну на време.

Украјина ове године очекује производњу од око 60 милиона тона жита, што је приближно на нивоу из 2025. године. Међутим, пољопривредници немају много разлога за оптимизам када је реч о наредној сезони. Без извоза не могу да обезбеде новац за сетву и нови производни циклус. Док су референтне цене житарица на берзи у Чикагу током лета достигле највиши ниво у последњих више од годину дана, услед поремећаја у Црном мору и страха од глобалних несташица, цене у Украјини нагло су пале јер се роба гомила на домаћем тржишту. Према проценама аналитичара, од свих житарица пољопривредници би зараду могли да остваре једино извозом пшенице. При садашњим условима производње и продаје, код осталих житарица не могу да покрију ни основне трошкове. „Тај новац неопходан је за набавку горива, исплату зарада и припрему сетве озимих усева“, наглашава Марчук.

Рибалко се знатно задужио како би обновио пословање после почетка рата. Његовом газдинству је током жетве потребно око 20 милиона гривни месечно, односно приближно 447.000 долара, за отплату кредита, зараде радника и гориво. Без тог новца угрожени су сви јесењи радови.

Пре блокаде Украјина је морским путем месечно извозила између четири и пет милиона тона пољопривредних производа, показују подаци украјинског Министарства пољопривреде. Испоруке су биле поремећене и на почетку рата, када су Уједињене нације и Турска посредовале у постизању споразума којим је омогућен пролаз украјинског жита кроз Црно море. Иако је Русија 2023. године напустила споразум, Украјина је успоставила сопствени „житни коридор“ дуж западне обале Црног мора, кроз воде Румуније и Бугарске, чланица НАТО-а. Испоруке су овог лета поново готово заустављене. Према наводима украјинске лучке управе, Русија је извела више од 70 напада на лучку инфраструктуру и 62 напада на бродове. Најновији подаци показују да је извоз житарица током прве две недеље августа био чак 75 одсто мањи него у истом периоду прошле године. Русија тврди да су циљеви напада војна инфраструктура, логистички капацитети и бродови који превозе оружје из иностранства.

Правилно осушено и ускладиштено жито може се чувати неколико година, али украјинско Министарство пољопривреде процењује да би земљи могло да недостаје чак 11 милиона тона складишних капацитета. Званичници су зато затражили од међународних партнера специјализоване вреће за привремено чување жита на газдинствима. Неопходно је и хитно проналажење алтернативних извозних праваца, али је тај задатак сада знатно тежи него раније.

Када су црноморске луке биле блокиране почетком 2022. године, пољопривредни производи преусмеравани су железницом и камионима преко западних граница Украјине. Међутим, Олег Нивијевски са Кијевске школе економије упозорава да је простор за договор о новим правцима сужен, делимично и због погоршаних односа са суседном Пољском, чији су пољопривредници раније протестовали због конкуренције јефтинијег украјинског жита. Могућности Украјине додатно су ограничили строжи трговински режим Европске уније, низак водостај Дунава и руски напади на железничку инфраструктуру. „Украјина би требало да се припреми за могућност да економске последице блокаде лука буду једнако тешке, па чак и теже него претходни пут“, оценио је Нивијевски.

Централна банка Украјине проценила је да ће земља у преосталом делу године због блокаде изгубити око 2,5 милијарди долара девизних прихода. Украјински аграрни савет очекује да ће пољопривредници претрпети око три милијарде долара губитака због скупље логистике, док је још рано процењивати колико би газдинстава могло да банкротира. Укупни ратни губици украјинске пољопривреде од 2022. године премашили су 90 милијарди долара. Обрадиве површине смањене су за готово четвртину због борби, мина, гранатирања и недостатка воде за наводњавање.

Влада је увела пакет хитне помоћи, проширила програме државног кредитирања, ублажила услове за добијање зајмова и смањила камате на кредите за обртна средства. Ипак, пољопривредници на терену поручују да то није довољно. „Жетва је готово двоструко боља него прошле године, а исто важи и за пшеницу. Међутим, цене су упола ниже“, каже Феликс Фјодоров, директор пољопривредног предузећа у Харковској области.

Суочен са недостатком новца за зараде и порезе, Рибалко је био приморан да део рано пожњевене пшенице прода по веома ниској цени, само да би обезбедио новац за неколико дана рада механизације. Највећи изазов сада више није само како продати овогодишњу робу, већ како обезбедити наредну жетву. „Ако Украјина данас не посеје усеве, ако не посеје уљану репицу која је потребна Пољацима и Немцима, ако не посеје пшеницу и друге озиме културе и не припреми земљиште за пролећне радове, за годину дана могли бисмо да се суочимо са правом кризом у снабдевању храном“, упозорава Рибалко.

Извор: Ројтерс / The Western Producer