Предности баште, па макар била у саксији

Буђење вегетације, које је ове године кренуло три недеље раније, ствара жељу за боравком у природи, а право место за састанак с њом је башта. Свеже поврће, из сопствене производње, привилегија је коју нам пружа башта, па чак и када је минијатурна. Подразумева се да је заснована на принципима органске пољопривреде, где једни поред других расту поврће и цвеће, баш као што се то некада радило на окућницама.

Баштовански посао за почетнике је изазов било да је реч о саксији или врту, па су савети неопходни почев од површине баште и тога шта садити.Књига др Бранке Лазић, доајена органске производње у Србији, „Башта зелена целе године” прави је буквар за све који су се одлучили за производњу хране на органски начин у својој биобашти.

Гајите биљке које волите да једете
– Башта је место за рад, шетњу и уживање. Ко хоће да буде срећан и пружи срећу неком другом треба да има свој врт од два квадрата до 2.000 квадратних метара, а са 350 до 400 квадратних метара цела породица се може хранити укусним, здравствено безбедним поврћем – порука је професорке Лазић.

Дигитално издање књиге, први пут штампане још 1981. године, професорка је поклонила корисницима интернета.

Урбаним баштама у великој мери „кумовала” је корона, која је с једне стране показала до које мере смо зависни од цене нафте и трговачког лобија, а с друге које су све предности сопственe баште, па макар она била у саксији.

Баштованство није пуки тренд, већ прави зелени покрет.

Нажалост, неопходним вештинама у гајењу биљака данас се враћамо преко интернета, а не преко породичног искуства. Тако да не чуди што онлајн платформа „Траг биљке” коју је с Гораном Пивашевићем покренула Биљана Бановић, дугогодишња едукаторка из области биоузгоја, има више од 14 милиона прегледа. Ова изузетна жена, родом из Београда, која живи и ради у Бањалуци, у својој колекцији има 674 сорте поврћа.

– Трагам за новим сортама с циљем да их поделим с осталим баштованима, да бих осигурала опстанак саме сорте. Ова врста колекционарства подразумева способност даривања и дељења, ту нема места за себичност. У колекцији су врло старе сорте грашка, леблебија, парадајза, кукуруза, амараната. Поносна сам на своју колекцију патлиџана која тренутно броји 103 сорте.

Илустрација: Радови у башти смањују стрес, а увек имате свеже поврће на дохват руке

Биљана је и зачетница мотивационог баштованства, покретач прве онлајн баштенске заједнице која окупља 16 земаља.

Да би неко „запловио” у свет баштованства неопходни су му, по Биљаниним речима, воља и мера. Сетва почиње најчешће дилемом шта посејати.

– Оне биљке које волите да једете, али нека вас то не ограничава да испробате нешто ново. Рецимо да посејете бар једну биљку коју и не волите да једете, јер се властитим узгојем тај отпор побеђује – подсећа она.

Даље саветује да почетници у првој сезони савладају технике узгоја.

– Мера је важна, а под тим мислим на површину и број сорти. За почетника је довољна башта од 100 до 150 квадратних метара, уз добар распоред биљака, с ње може да се храни четворочлана породица. Све више од тога превелико је оптерећење и може да изазове контраефекат. Грешка је и превелик број сорти, три су довољне. Потребно је да једном у три дана проверите да ли је нешто никло – напомиње Биљана.

Илустрација: Салата може да се гаји и на тераси у контејнерима

Блитва, лук и кромпир за почетак
Издваја и основне културе које могу да нас прехране, ако немамо баштованско искуство.

– Определила сам се за четири основне животне намирнице. Прва је блитва. Скинете све лишће и за 10 дана опет имате бербу. Пресађујем је у све гредице – то је и зимска храна јер се може брати целе зиме. Затим кромпир, једноставан за узгој. Црни лук – основна намирница. Он ниче и у врећици када га купите. Код четврте биљке се двоумим између тиквица и махунарки. Махунарке су превагнуле јер су извор протеина и уз њих имате целовиту исхрану – каже Биљана.

И начин обраде тла је важан, па наша саговорница у упутствима за почетнике објашњава како засновати перма модел врта, без копања којим се добија обиље у приносима и, из године у годину, подиже квалитет земљишта.

Оно на чему инсистирају сви који подржавају органску пољопривреду јесте да природа не подноси монокултуре, тако да је биобашта краљица мешовите садње.

– Биљке комбинујемо на основу дужине вегетације, раста, плодореда (трогодишњи), њиховог утицаја на земљиште. Биоузгој не препознаје прекид у сезони. Сејемо од априла па све до септембра, тако имамо континуитет у плодоношењу – поручује Биљана.

И још нешто – грешке су саставни део учења, а башта игра у којој је човек једна од карика и усклађује се с осталим: биљкама, инсектима, ради равнотеже и опште добити.

Алат који ће вам олакшати рад су ашов, баштенске виле, мотика, грабуље, штапови, мали ашов, канта, ручна колица… И незаобилазни дневник радова у башти. Вођењем књиге поља у којој свако поље има свој лист с уписном планираном плодосменом и примењеним агротехничким мерама (од садње до бербе).

Илустрација: Лук није захтеван за узгој

Петнаест биљака за почетнике
Савет за почетнике је да засаде тачно одређених 15 биљака које могу да их хране у сезони. Када научите како да оставите семе, умножите биљке, можете даље. За почетак семенски материјал треба узимати само у пољопривредним апотекама и вртним центрима.

1. Блитва – зато што се стално реже и расте

2. Цвекла – с њом нема грешке

3. Тиквице – солидарне су с почетницима – изаберете једну сорту и тако учите. Најбоље је ону коју сте навикли да једете, да бисте препознали када да берете плод

4. Лукови спадају у категорију брзог узгоја

5. Паприке – бабуре, ајваруше и аманде, не треба ширити листу

6. Шаргарепа је обавезна за почетнике. С хибридом нантес 1, 2 и 3 нема грешке

7. Салата – захвална за узгој

8. Парадајз – чери, воловско срце и јабучар довољни су за зимницу, храну и душу кад сте почетник

9. Грашак се лако узгаја – три сорте с различитим временом сазревања

10. Кромпир се подразумева

11. Боранија јер обилно рађа. Све сорте су погодне за сетву

12. Бундева – изаберите једну сорту, јер се оне изузетно укрштају

13. Целер, најлакше га је гајити – ситно семе листаш, коренаш се сеје у децембру

14. Першун

15. Батат – култура за лење – само посадиш и о њему врло мало бринеш

Прекривање тла или малчирање
Најважнија биолошка метода у биобаштама је прекривање земљишта или малчирање. Биљке које ничу из семена прекривају се када су добро развијене, а саднице се засаде, па малчирају. Важно је да се бира материјал који ће се брзо разградити, а то је управо сено.

Рукола и салата красиће терасу
Пре него што почнете са заснивањем мини-повртњака на тераси, прозору, неопходно је добро проучити потребе за светлошћу за сваку врсту коју желите да посадите. Балкон који је дужи део дана у сенци није погодан за гајење већине повртарских култура: парадајза, патлиџана, паприке, тиквица, лубеница, краставаца… У том случају треба се определити за лиснато поврће, попут руколе, кеља, зелене салате и спанаћа, јер им је неопходно три до четири сата дневне изложености поподневном сунцу, а минимум три сата многим врстама зачинског биља.

Илустрација: Зачинско биље попут босиљка можете гајити на тераси у саксији

Врт у саксији
Многи су у баштованске воде запловили преко „баште у саксији” – корисне занимације, док се нису стекли услови и за озбиљније пројекте на отвореном на периферији града у неком од викенд-насеља или на дедовини.

Поврће се гаји у саксији исто као и на отвореном, с тим што се мора обратити већа пажња на прихрањивање и заливање. Зачинско биље је захвално за гајење, може да се држи и у стану, а сеје се крајем априла. Паприка се такође на тераси може садити, обично је то крајем априла и то готов расад, ове године по свему судећи и знатно раније. Већина већ има искуство с малим, љутим које су се избориле за место на балкону међу украсним биљем, али су лепе и шиље, ајварке, сомборке.

С обзиром на то да биљке које се гаје у посудама немају довољно места за развој корена, оне не могу да дају плод као оне из баште. Али, и поред свих тих ограничења, може да се убере довољно да баш све не мора да се купује.

Бег од стреса
Нико од баштована, који су се одлучили за гајење воћа, поврћа, лековитог и ароматичног биља, не наводи финансијски моменат као први мотив за поседовање своје баште. Многи не само да немају никакве финансијске користи, већ им је врт у том смислу и губитак (потребно је купити органско ђубриво, семе, алат), али се не жале. Јер, рад у башти опушта и ослобађа од стреса. Заливање, копање, загледање, чупкање корова, борба против штеточина за некога је заморан и беспотребан посао, али за некога је лековита страст с којом се приступа том послу.

„Можда мислимо да ми негујемо башту, али заправо башта негује нас”, записала је енглеска књижевница Џени Аглоу.

Извор: https://magazin.politika.rs/scc/clanak/570183/dom/budite-svoj-bastovan

ФОТО: Pixabay