Први расадник у Србији по стандардима ЕУ

Домаће повртарство унапређено је изградњом стакленика у Иригу, које у технологији производње расада поврће не заостаје са истим стакленицима у ЕУ.

Иришки стакленик уједно је и први стакленик у Србији који примењује најсавременије технологије ЕУ.

Стакленик „Расад гроу” је новцем из ИПАРД програма опремљен таквом технологијом која омогућава контролу микроклиматских услова, а то значи да се целокупна производња ради на бетону и контролишу се сви параметри – вода, влага, светлост, топлота и хранива.

Јуче је уприличено отварање новог дела стакленика на површини од хектара, где се већ налази и стари од 1,3 хектара.

Илустрација: Годишње се производе 50 милиона расада свих повртарских врста намењених за домаћим повртарима

8 милиона комада расада целера извезено за аустријско тржиште
У стакленику ће се годишње производити 50 милиона расада свих повртарских врста намењених за домаће професионалне повртаре, прерађивачку индустрији и приватна лица.

Директор „Расад гроу” Анђелко Мишковић изјавио је да се планира производња расаде за домаће тржиште и стране инокупце, али у ближем окружењу.

– Расад је јефтина роба, а трошкови транспорта су скупи, тако да ће нам тржиште бити земље у окружењу, али радимо извоз, рецимо, и за аутријско тржиште, где смо продали осам милиона расаде целера.

Власник стакленика Милутин Карас навео је да се планира ширење простора за још два-три хектара уз помоћ комерцијалних кредита, ИПАРД програма и Фонда за развој Србије.

Истакао је да се производња одвија током целе године, јер када је топло време, на отвореним површинама се производи зелена салата и цвеће првенствено дан и ноћ.

Заменица шефа делегације ЕУ Пламена Халачева истакла је да „Расад гроу” прави пример како се путем ИПАРД програма ЕУ може искористити иницијатива привредника да би се унапредила пољопривредна производња. Позвала је предузетнике у пољопривреди, али и у туризму и руралном развоју да конкуришу за новац, јер грандови Ипард програма обезбеђују од 60 до 70 одсто бесповратног новца у односу на вредност инвестиција.

– Ипард је капија за интеграцију српске привреде у заједничку ЕУ привреду и зато ИПАРД пројекте треба скористити у што већој мери, јер, између осталог, као у примеру „Расад гроу”обезбеђују и најсавременија технолошка достигнућа српској привреди – поручила је Халачева.

Илустрација: Српски расад тражен је и на иностраном тржишту/ ФОТО: Pixabay

Од ИПАРД-а 100 милиона евра
Пламена Халачева је истакла да је за српске пољопривреднике, у оквиру европског ИПАРД пројекта, обезбеђено 100 милиона евра.

Она је рекла да је до сада било 15 ИПАРД позива, односно 1.400 потписаних уговора са српским пољопривредницима којима је исплаћено преко 100 милиона евра.

Извор: https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/prvi-rasadnik-po-standardima-evropske-unije-primena-najsavremenije