Пластеници као кључ будућности пољопривреде

 На огледном добру Пољопривредног факултета ЗЕМ, познатом као Радминовац, млади пољопривредници, студенти различитих смерова, стичу драгоцена практична знања из области ратарства, повртарства, воћарства и виноградарства. Пластеници су један од кључних сегмената њихове обуке, где уче како теоријска знања могу бити примењена у реалним условима.

Ови студенти нису само будући стручњаци који ће водити српску пољопривреду, већ и сведоци трансформације која пољопривреду у Србији води ка савременијим технологијама. Пластеници који данас постоје у Србији различитог су квалитета, а питање које се намеће је: да ли смо спремни да прихватимо иновације које доносе модерни пластеници и да ли ћемо обезбедити нашу конкурентност на тржишту које све више захтева ефикасност и одрживу производњу?

Значење пластеника у савременој пољопривреди

Студенти који проводе време у пластеницима Радминовца свесни су да њихово образовање није само теоријско. Практични део обуке у пластеницима омогућава им да се упознају са изазовима и предностима овог система производње.

„Овде учимо како пластеници функционишу у пракси, што нам омогућава да боље разумемо сваки аспект производње,“ каже један од студената. „Разлика између теорије коју учимо у амфитеатру и онога што видимо у пластеницима је велика, али је овај део наставе кључан за наш будући рад у пољопривреди.“

Значај пластеника у савременој пољопривреди је огроман. Они омогућавају оптималне услове за узгој различитих врста биљака током целе године, без обзира на климатске услове. У Србији, где су климатске промене све израженије и често уништавају усеве на отвореном, пластеници постају кључни фактор за стабилну производњу.

Савремене технологије и структуре

Према Мр Живици Јовићу, стручњаку за производњу у заштићеним просторима, пластеници у Србији значајно варирају у квалитету и опремљености. „Пластеници могу бити тунелски или вишебродни, са различитим нивоима технологије. Тунелски пластеници су најједноставнији и најјефтинији, али не пружају исту заштиту и ефикасност као вишебродни пластеници или стакленици који омогућавају много боље контролисане услове.“

Стакленици, који представљају најсавременији облик заштићеног простора, омогућавају оптималну контролу температуре, влажности, осветљења и наводњавања. Међутим, они су и највећа инвестиција за пољопривреднике.

„Пластеници нису једноставне конструкције како изгледају на први поглед,“ објашњава Миловановић. „Материјали који се користе за њихову изградњу могу бити меке или чврсте фолије различитих дебљина. Постоје и пластеници са двоструким фолијама, између којих се налази ваздушни јастук, што значајно повећава термоизолацију и смањује трошкове грејања.“

Модерни пластеници опремљени су аутоматизованим системима за контролу климе, што омогућава прецизно регулисање услова у којима биљке расту. Ови системи су незаобилазни у производњи која треба да буде ефикасна, али истовремено и економски одржива.

Инвестиција која се исплати

Иако су пластеници велика инвестиција, Јовић сматра да је она дугорочно веома исплатива. „Пластеници који се правилно одржавају могу трајати више од 30 година. Међутим, да би производња у њима била исплатива, потребно је уложити у квалитетну опрему и савремене технологије. Најсавременији пластеници имају системе за наводњавање кап по кап и клима уређаје који регулишу влажност и температуру, што је кључно за успешну производњу.“

Студенти се слажу да је будућност пољопривреде незамислива без пластеника и савремених технологија. „Оно што видимо у овим пластеницима је прави пример како пољопривреда треба да изгледа у будућности,“ каже један од њих. „Све је аутоматизовано и контролисано. То је нешто што морамо да имплементирамо у праксу када се вратимо у своје средине.“

Изазови и прилике у Србији

Ипак, ситуација у Србији није једноставна. Велики број пољопривредника нема финансијске могућности да инвестира у савремене пластенике. „Већина пластеника у Србији су тунелског типа, са минималном опремом,“ истиче Мр Живица Јовић. „То значи да смо далеко иза земаља попут Холандије, која је лидер у пластеничкој производњи.“

Недостатак финансијских средстава и државних субвенција ограничавају пољопривреднике у Србији да инвестирају у модерне пластенике. „Многи наши произвођачи још увек се ослањају на старе технологије. То нас ставља у неповољан положај на тржишту, где конкуренција постаје све јача,“ додаје Јовић.

Климатске промене додатно компликују ситуацију. Све учесталије суше, град и екстремне температуре чине производњу на отвореном ризичном. „Пластеници пружају сигурност од ових ризика,“ каже један од студената. „Али ако држава и пољопривредници не уложе у модернизацију, наша пољопривреда ће заостати.“

Будућност у рукама младих стручњака

Без обзира на све изазове, млади пољопривредници који се школују на Радминовцу пуни су оптимизма. „Имамо прилику да научимо од најбољих и да стекнемо знања која ће нам омогућити да унапредимо пољопривреду у Србији,“ каже један од студената. „Ако наставимо да се усавршавамо и ако држава препозна потребу за модернизацијом, можемо бити конкурентни на европском тржишту.“

Студенти верују да будућност српске пољопривреде лежи у образовању и модернизацији. „Морамо бити спремни да прихватимо нове технологије и да инвестирамо у будућност. Пластеници нису само алат за производњу – они су симбол напретка и наде за пољопривреду која ће бити отпорна на климатске промене и конкурентна на светском тржишту.“

Међутим, остаје питање: да ли ће Србија имати снаге и воље да уложи у будућност или ће остати заробљена у прошлости?

Извор: Хепи ТВ

Фото: Снимак екрана Хепи ТВ