Ова породица ради све: од слатког корена до цвећа

Профитабилни плодови земље
Породица Кораћ, Драгослав и Жељка из Шида, пре више од 30 година одлучила је да покрене сопствени бизнис. Обојица су дипломирани инжењери пољопривреде, имали су своје земљиште у приватном власништву, па су дошли на идеју да отворе земљорадничку задругу и почну да раде са подизвођачима, што је у то време било нешто ново. Земљорадничка задруга д.о.о. Основали су Рит Агро са седиштем у Шиду и привредом у Кукујевцима у мају 1998. године са задругарима који су чланови њихове породице. Убрзо су имали прилику да се баве и семенском производњом шећерне репе, што је била новина на тржишту Србије. Имали су помоћ од немачке компаније КВС која им је у тим послератним условима помагала у производњи семенске шећерне репе и њеном пласману домаћим шећеранама. Данас је ова породица проширила своју делатност у оквиру компаније. Након што су дипломирали са новим пословним идејама, послу су се укључила деца: син Владимир и ћерка Кристина. Син гаји трешње и лук, а ћерка и муж производе резано цвеће. Заједно, уз подршку родитеља, обоје су веома успешни у свом послу.

Слатка добит од слатког корена

Временом је породица Кораћ проширила сарадњу. Уговорили су са кооперантима пшеницу, соју, кукуруз, а основа свега била је шећерна репа. Задуживали су се, узимали кредите јер су схватили да овај посао може бити исплатив. Купили су машине за прераду семена шећерне репе и у почетку, док нису добили лиценцу, имали су помоћ пријатеља који је имао искуства у овом послу.

»Суштина нашег рада била је производња семена шећерне репе. Ми смо га производили, прерађивали, паковали и око 10 година пласирали у све шећеране у Србији. Био је то велики успех за нас“, почиње причу наша саговорница Жељка Кораћ и додаје: „Репа је двогодишња биљка. Реч је о две биљке, „оцу и мајци”. У јесен извадимо мале биљке, ставимо их у фрижидер где ће бити преко зиме, јер не могу да преживе напољу. Крајем фебруара и почетком марта садимо мале репице са садницама за дуван и свака биљка мора да прође кроз шаку. Репа не даје семе за једну годину. Прве године даје цветно дрво које ручно сечемо у јуну и постављамо на остатке биљке. Суше се 7 до 8 сати на сунцу, а затим их радници вилама стављају у комбајн. То је захтеван, мукотрпан посао јер захтева доста физичког рада у производњи. Али посао је исплатив и имали смо среће да су временски услови били добри за наш рад”.

Производња семена

Временом су купили комплетну линију машина за завршну обраду од глобалне компаније Цимбрие хиде. Репа је довођена до крајњег производа, пакована у кутије (око 100.000 семена у сетвеној јединици) и тако продата.

„Тада смо се охрабрили и подигли још један велики кредит. Тада је пропала Сремска месна индустрија у Шиду. Продали су велике површине земље. Огромно смо уложили и у два наврата купили по 200 хектара земље. То је био велики залогај за нас. Годинама смо били у дуговима, али је шећерна репа успела да покрије рате. Задругарски смо радили око 10 година, а када је дошло тешко време за задругу за сељаке, када нису могли да отплате дуг у сировини коју су задужили, имали смо 400 хектара земље и око 50 хектара у нашој земљи. лична имена. Пошто смо повећали површину земљишта, добили смо могућност да производимо и другу семенску производњу ратарских култура. Наставили смо са производњом семенског кукуруза, семенске соје, репице, сунцокрета, пшенице и јечма. Све ово, осим кукуруза, могли бисмо да доведемо до крајње потрошње, до паковања, у нашем прерађивачком центру. Поред КВС-а, радили смо за Институт Земун Поље, Институт Нови Сад и Фитофармацеутски институт Хемикал и Галеника. Посљедњих пет година извозимо сјеменски јечам и пшеницу у Босну“, каже наш саговорник.

Пипино цвеће

Деца Владимир и Кристина су након завршене средње школе одлучили да студирају пољопривреду. Ћерка је дипломирала заштиту биља, а син пољопривреду. По завршетку студија, имали су жељу да раде у породичном бизнису, али су желели да новине уведу у посао. Кристина је прво руководила заштитом воћњака, а убрзо је одлучила да се бави резаним цвећем. Родитељи су је издржавали, помагали новчано, дали јој два хектара земље у Вашици, ископали бунар, изградили сву инфраструктуру, изградили седам пластеника и систем за наводњавање. Саднице цвећа су увезене из Холандије.

»Посао је започела пре седам година. Ту фирму смо назвали Пипино цвеће. Производимо око 10 врста резаног цвећа: лисиантхус, матиола, ранунцулус, божур, цампанула, делпхиниум. Оне замењују једни друге. Садњу почињемо у новембру, а прве цветове беремо у фебруару и марту. Садња се врши ручно. Малу биљку од само 1 цм треба пажљиво садити и неговати до висине од 80 цм до 1 метар. Прво, мрежа се поставља поред носача арматуре. Како биљка напредује и расте, радници подижу мрежу да држе велики цвет који биљка производи. Тада почиње прва садња матиоле и делфинијума и беру се у мају. У априлу имамо прву садњу лизиантуса, који се беру после два месеца, а садимо их сукцесивно током целе године. Орезивање вршимо у року од 24 сата и одмах достављамо у цвећаре. Лепо су нас примили цвећари у Београду, посебно декоратери. Задовољни смо пласманом и профитом. Од мале површине може се остварити велики профит, али уз много људског рада“, каже Жељка.

Свих ових година, до ове, имали су успешан посао. Ове године невреме које је захватило општину Шида уништило је шест пластеника и причинило велику материјалну штету. Међутим, како наводи наш саговорник, уз помоћ сопствених средстава, пошто ниједна осигуравајућа кућа не осигурава пластенике, почели су да раде на изградњи четири нова како би наставили успешно пословање.

На земљишту од 3,5 хектара имају засаде трешања, нове сорте крупног воћа. Засади су под кишном мрежом и системом за наводњавање кап по кап. Подршку за тај део посла, као и за куповину највећег дела пољопривредне механизације, добили су од Покрајинског секретаријата за пољопривреду. Ранијих година извозили су у Русију, а ове године род је пласиран на домаће тржиште.

Део инвестиције кроз ИПАРД

Син Владимир преузео је комерцијални део пословања и набавку резервних делова, а бави се и пољопривредном производњом. Шест година се бави производњом лука.

»У почетку нисмо били обучени за ову производњу. Било је потребно много сезонске радне снаге. Син је одлучио да се пријави за ИПАРД пројекат. Он је припремио документацију за тај тендер 2020. године. У априлу ове године одобрена нам је набавка комплетне линије за производњу лука. Састоји се од екстрактора, шоље, машина за сортирање, столова за сортирање и кутија које раде по систему фото ћелија. Ове године смо уклонили лук са површине од 10 хектара, сортирали га и сместили у палете за складиштење за само осам дана. Прву испоруку смо започели пре 15 дана, прво нашим локалним продавцима, а потом и ДИС-у, са којим сарађујемо три године.«

А како каже наша саговорница, за континуиран и успешан рад породичне компаније захвална је слози, заједништву и истрајности свих чланова породице.

»Имам 42 године искуства. У пензији сам већ три године, али само један викенд нисам радио. Радим пуно радно време од 6.30 до 20.00 увече, а током лета много дуже, пошто помажем ћерки у пластеницима. Ићи ћу напред докле год могу и својим искуством и радом помагаћу својој деци и бити им подршка у свему. Мени лично не треба ништа осим задовољства што видим своју децу срећну и напредују у свом послу. Али такође волим да помажем људима. Одазивам се на све хуманитарне акције у којима могу да допринесем. Већ 15 година помажем „деци лептир“, угроженим породицама, али и нашој парохији и шидском штабу. Помагање другима од срца чини да се осећам лепо и задовољно, а то ме испуњава и инспирише и радићу то докле год могу“, каже на крају разговора пословна жена Жељка из Шида.

С. Д.

Извор: https://www.hrvatskarijec.rs/vijest/7954/Unosni-plodovi-zemlje/

Фото: Инстаграм “Пипино цвеће” више на https://pipinocvece.rs/