Шампињони јачи од малине

Производња шампињона у Србији налази се пред великим изазовима услед нових прописа и укидања појединих активних материја које су до сада коришћене у заштити ових гљива. Ове промене, настале усаглашавањем са европским стандардима, довеле су до повећаних трошкова производње и угрожавања опстанка домаћих произвођача.

Жељко Шеста из Мужље, који се овим послом бави више од 25 година, истиче да су шампињони некада били изузетно исплатива производња, али да је ситуација данас знатно другачија. “Држава Србија је морала да усагласи правилнике са Европском унијом, што је довело до тога да више не можемо да користимо одређена средства за заштиту. Уместо њих морамо прелазити на органске препарате, који су не само скупљи већ и мање ефикасни”, каже Шеста.

Проблеми са болестима попут мокрих трулежи и инсектима, нарочито мушицама, постају све израженији. Ове мушице, како објашњава Шеста, нападају брикете у којима се налази хранљива подлога за мицелијум, што директно утиче на раст гљива. “Зимски период нам доноси извесно олакшање јер тада мушица нема, али већ у пролеће, са порастом температура, проблем постаје све озбиљнији”, додаје он.

Мањак радне снаге и конкуренција

Поред технолошких изазова, произвођачи се суочавају и са мањком радне снаге. “Млади све ређе показују интересовање за овај посао, док се старије генерације пензионишу. Почетни улагања су значајна – опремање једног пластеника може коштати између 20.000 и 30.000 евра, што представља велики изазов за нове произвођаче”, истиче Шеста.

Конкуренција на тржишту је додатно појачана појавом страних компанија које су, захваљујући субвенцијама, изградиле објекте неколико пута веће од домаћих. Поред тога, тржиште је све више оријентисано на супермаркете, што ограничава могућности продаје мањих произвођача.

Проблем извоза

Иако је Србија један од већих регионалних произвођача шампињона, извоз ове гљиве у 2022. години достигао је вредност од 25 милиона евра, што сведочи о значајном потенцијалу домаћих произвођача. Међутим, изазови у производњи и усклађивању са стандардима Европске уније могу утицати на одрживост ове цифре.

Жељко Шеста објашњава да је стабилно тржиште један од ретких позитивних аспеката у овој индустрији. “Сиво тржиште практично не постоји, јер 70% производа иде у велике маркете. Али ако не будемо могли да одржимо производњу, шампињони ће се увозити из земаља попут Пољске и Мађарске, које су већи произвођачи по глави становника”, упозорава он.

Производња у бројкама

Циклус производње шампињона траје око 60 дана, током којих се гљиве беру у три таласа. Први талас траје 3–4 дана, након чега следи припрема за наредни. “После три бербе, пластеници се чисте, дезинфикују и припремају за нови циклус. Укупно, сваких 70 дана производња почиње изнова”, објашњава Шеста.

Упркос свим изазовима, шампињони остају перспективна грана пољопривреде за оне који су спремни на велика улагања, напоран рад и савладавање сложене технологије. Али, како додаје наш саговорник, неопходна је боља подршка државе како би се производња не само одржала већ и развијала.

Извор: Б92

Тибор Петрик