Сезона поврћа на отвореном простору стигла је до краја. На њивама се још сече карфиол и купус, а сезона тиквица завршила се ових дана са првим мразом.
Зато неки повртари мењају начин производње, јер после поврћа на отвореном простору почињу да раде поврће у заштићеном простору. Тако Синиша Живанов из Ковиља код Новог Сада после сезоне тиквица наставља да у затвореном простору гаји келерабу.
Каже да је за приносом тиквица задовољан. Имао их је, отприлике, исто као и прошле године, прве су доспеле већ 23. априла.
– Као топлољубивој биљци нису јој сметале врућине, а против суше сам се борио наводњавањем, јер без система за наводњавање немогуће је гајити поврће. Осим што сам потрошио горива за наводњавање, имао сам и трошкове за семе, које годинама користим, и то из Холандије. И још за сезонске раднике који су их секли за продају – нагласио је Живанов.
Он напомиње да још није подвукао црту па не зна ни колико је уложио новца у производњу, а ни колико зарадио.
– Једино што знам јесте да ми је за тиквице требало више новца него за келерабу. Цена тиквица је осцилирала, навелико се кретала од 20 до 70 динара, а на пијацама килограм вредео од 70 до 120 динара. Генерално, средња цена била је већа ове година, али за колико, то још тачно не знам.
Илсутрација: Комбинујте произвоњу у пластенику и на отвореном пољу
Тиквицу као топлољубиву биљку, напомиње, повртари, а и потрошачи имају на пољима и на пијацама код нас од априла до краја октобра.
– До сада смо имали тиквице из домаће производње, а убудуће ћемо користити у исхрани из увоза јер на нашим просторима успавају пола године. Имао сам их цело пролеће и лето, све донедавно. Сада их сезонске раднице чупају јер их не вреди држати на њиви када крену мразеви, пошто као топлољубива биљка не успева на хладноћи – навео је Живанов и нагласио да креће са сезоном келерабе у заштићеном простору јесен – зима, и већ је има.
– За ову годину је још рано давати процене како ћу проћи са келерабом, видећемо када крене за продају, а лањска је била солидна, 100 динара је сада комад на пијаци, а навелико од 30 до 50 динара – истакао је Живанов, додајући да користи холансдко семе и све самостално ради расађује и сади.
Он каже да је гајење келерабе специфично и зависи од године до године, без обзира на то што је у заштићерном простору.
– Ако је година сушна, онда је мање захтевна, али ако има инсеката који презиме, онда има третирања затитним средствима и онда су и већи трошкови улагања.
Гајити више година
Повртар Синиша Живанов давно се определио за келерабу, каже, сигурно пре 15 година, и има различита искуства у гајењу.
Са келерабом се треба бавити више година да би се могло видети приходи. Сваке пете године се прави обрачун трошкова улагања и прихода и просек издатака и добити.
Извор: https://biznis.kurir.rs/moj-biznis/9484563/zarada-od-gajenja-kelerabe-i-tikvica