Свака кућа треба да има рајски цвет, али постоји један услов

Мирта је зимзелени жбун или омање дрво за које се верује да долази право из раја. Легенда каже да је Адам напуштајући рај са собом понео гранчицу мирте, па је зову и „рајски цвет“. Вековима се око ове биљке плету разне легенде, врло је поштована од античких времена код многих народа. Мирта је и лековита (лист и плод) па се у народној медицини користи већ вековима. Уље мирте се као лековито средство помиње још у Хипократовим списима, док су у старом Риму и Египту, плодови као зачин додавани вину.

Верује се да потиче из раја

Мирта (лат. Myrtus) води порекло из јужних предела Медитерана, мада неки тврде да се прво појавила на Блиском истоку и у Перисји одакле је у античко доба пренета на Медитеран. Име води порекло од грчке речи myron, што значи балзам или бујно, јер је у питању бујна биљка. Позната по својим ароматичним листовима, белим  цветовима и малим, плаво-љубичастим бобицама. У питању је дуговечна и врло прилагодљива биљка.

Највише јој одговара неутрално до благо кисело земљиште, подноси умерено алкално и слано тло, једино што јој не прија је земљишта чија је пХ вредност изнад 8. Сади се у јесен или рано пролеће, а има изузетно јак и дубок корен. Воли сунце, топлоту и одлично подноси летње суше, али захтева дренирано и добро пропусно земљиште. Осим у башти може да се посади и у већој саксији. У том случају кад наступи хладнији период обавезно се уноси унутра у хладну просторију како јој сув ваздух не би оштетио лишће.

Најчешће се размножава резницама, а потребно је узети гранчицу у периоду каљења, односно која није одрвенила и добила браон боју. Уклоне се листови и оставе један до два на врху гране која се посади у мешавину песка и тресета и тако остави док биљка не пусти довољно јак корен да се може пресадити у башту или саксију.  Уколико се гаји у саксији потребно је пресађивање на три до четири године у већу саксију и то у мешавину тресета, баштенске земље песка и хумуса.

Листови су обли и јајасти, тамно зелени и сјајни супротно поређани на гранама и садрже етерична уља која биљци дају специфичну арому. Цвета у јуну и јулу ситнијим као снег белим цветовима који су изузетно мирисни, па се често користи за израду парфема, у козметици, али и медицини због својих лековитих својстава. Мирта је и медоносна биљка, пчеле је обожавају и радо скупљају нектар и полен са ње. Након периода цветања стварају се мали плаво-љубичасти плодови који сазревају у новембру. Ове бобице се користе за прављење ликера посебно на Сардинији и Корзици.

Лековита биљка

Мирту не захтева орезивање осим ако не желите да обликујете грм, а најбоље је да се ореже у пролеће. Воли јаче заливање током лета, мада добро подноси и сушне периоде и мање влаге током зиме, а најбоље је користити одстајалу, млаку воду. Ђубри се и прихрањује једном годишње најбоље у пролеће, мада нећете погрешити ако је нађубрите и с јесени.

Мирта је лековита биљка, па се листови беру од јуна до августа, јер тада имају највише лековитих својстава. Берба се врши ручно по сувом и сунчаном времену. Бобице се убирају у новембру са петељком, како би им се што дуже очувала свежина. Плодови се након брања одлажу у платнену торбу и складиште на суво, прохладно место са доста ваздуха. Препорука је да се искористе што пре јер брзо пропадају. У кулинарству се најчешће користе плодови у свежем стању који имају слаткаст укус. Листови мирте се суше на ваздуху, а затим чувају у платненим или папирним кесама на сувом месту и собној температури. Најчешће се користе за прупрему чаја који је изузетно лековит или као зачин. Чај од листова се користи као лек за инфекцију респираторног система, код дијареје и упале коже код беба и старијих, помаже код сметњи у пробави, болести црева, бешике, слузокоже уста, упаљених десни и проширених вена. Има антибактеријско дејство, па се користи код отворених рана, а плодови код чира и болести желуца.

Када су у питању болести и штеточине мирта спада у ред отпорнијих биљака. Напада је чађава плесан коју изазвијау разне црсте гљивица. Јавља се у виду црног лепљивог слоја који се лепи за биљке и околне предмете. Јавља се и на листовима биљке и знак је инвазије инсеката који исисавају биљне сокове, као што су лисне ваши, беле мушице и брашнасте стенице. Болест сама по себи не прави велику штету на биљци која пожути на оболелим местима што нарушава њен изглед. Кад је време суво могу да је нападају и лисне ваши, стенице, гриње и трипси.

Мирта има бројна симболична значења – представља љубав, чистоћу и бесмртност, па се често користи у венчањима или религијским обредима. Сматра се симболом просперитета и среће, да привлачи новац и хармонију у дома, а верује се да власник мирте увек треба да буде жена.

Извор: Агробизнис магазин

ФОТО: Pixabay