Сетва поврћа је почела, већина повртара је већ одлучила шта ће сејати, док други вагају не толико шта ће гајити већ на којим површинама.
Прошле године најбоље су прошли они који су сејали лук, кромпир и паприку, због добре цене, па ће ове три повртне врсте, очекује се, бити највише посејане.
За њих ће се одлучити како они који их сеју годинама, тако и нови, који тек сада почињу да се баве повртарством.
Осим кромпира, лука и паприке има још доста поврћа које код нас успева, али зарада може да зависи и од среће, а не од климе, понуде и потражње, показују искуства у прошлогодишњој сетви карфиола два вишегодишња повртара овог поврћа.
Повртар из Бачке Паланке Владимир Баћина већ двадесетак година сеје карфиол на потесу КО Гајдобра и за разлику од ранијих година, каже да је јесенас карфиол доспео у право време, око 1. октобра, када се припремала туршија и на тржишту га није било из увоза.
-Плануо је без по муке за кратко време, а претпрошле године морао сам да га бацам јер нисам имао коме да га продам − казао је Баћина.
Килограм карфиола на велико Баћина је продавао за 60−120 динара и том ценом покрио трошкове производње, који по хектару износе око 2.000 евра. И ове године сејаће карфиол на парцели где сада има озими лук, мада не значи да ће с карфиолом и ове године добро проћи, јер се ретко када у пољопривреди могу поклопити две добре године заредом. Чим лук извади, Баћина ће припремати земљиште за карфиол. Мада до тада има још доста времена, расад је већ купио, а расађиваће га од 1. јула и одмах по забадању расада у земљу почеће да га наводњава.
За разлику од Баћине, великом повртару Дејану Чулу из Пригревице, код Апатина, приликом прве сетве пропало је стотину тона карфиола, јер није имао коме да га прода. Ове године сејаће га на само два хектара, за разлику од ранијих година, када га је имао на много већој површини.
-Карфиол ћу заменити црним луком због добре цене током године − рекао је Чуло.
Као разлог зашто је финансијски пропао са карфиолом Чуло наводи топлу јесен.
-Скоро цео октобар је био топао и карфиол се није куповао за туршију. Све до прошле године успевао сам да га продам током зиме. Међутим, лањско лоше искуство ме је сада натерало да не претерам у обиму производње поврћа.
Слатке паре од љутог корена
У атару села Манђелос код Сремске Митровица тек сада је почео да се вади рен јер је током јесени било хладно време праћено мравезима и кишом.
– Ранијих година већи део површина под реном се вадио до Нове године. Међутим , велика влага и замрзнута земља нису дозвољавали да у њиву уђу сезонски радници и механизација – вадилице, но без обзира на то, рену није било ништа што је преко зиме остао у земљи – казао је за „Дневник” велики произвођач рена Бранко Остић. – Све док је у месецу слово р, може се бавити реном јер од маја до августа креће вегетација, рен губи на љутини и постаје горак.
Он рен гаји на више од десет хектара већ седам година за немачког прерађивача и једини у Србији извози рен. Други произвођачи, напомиње, раде за домаће тржите на малим површинама од пола до два хектара.
Због уговорене производње и пласмана на страно тржиште се и упустио у причу с реном, и све до ове године био је задовољан коштањем. – Ове сезоне су прилике на европском тржишту измењене, опала је потражња у трговинама где се сада купује само основна храна а уско специјализовани производи слабије траже. Пошто је опала потражња и цена рену је нижа – напомиње Остић.
Пакује се у специјалне џакове
Остић рен не пере већ га радници само отресу од земље, исеку на жељену величину и сортирају, потом се ставља у специјалне џакове, пакује, ређа на палете и остаља у хладњаче.
Из хладњаче иде у камион за Немачку, где се прерађује и у теглама продаје као финални производ.
Колико рен кошта у немачким радњама и на еврпском тржишту не зна, а не каже ни по којој га цени продаје немачком прерађивађу, али напомиње да ће део рена извадити да би испунио уговорене обавезе, а остатак оставити у земљи за догодине у нади да ће цена рену бити виша.
Код нас се килограм рена на најпрометнијој Футошкој пијаци у Новом Саду продаје за 1.400 динара, има га и изренданог у малим теглицама, за 200 динара. У продавницама прерађен је скупљи. Наш саговорник истиче да рену неће бити ништа што ће остати у земљи. Напротив, добиће на тежини. – Рен се сади одмах с пролећа, али може већ и у фебруару – марту, а вади се после првог мраза. Практично, један рен се вади а други сади. Приноси по хектару крећу се од четири до осам тона, у зависности од тога шта се жели добити, да ли рен за индустријску прераду или хоће да се продаје као садни материјал – резнице.
Остић каже да сертификоване саднице рена – резнице купује у Аустрији и да су скупе. – По хектару треба улог од 4.000 до 5.000 евра – каже.
З. Делић
Извор: Дневник