Камелија је цвет који својом необичном лепотом буду машту и романтична осећања код људи. Овековечио је Александар Дима у чувеном роману „Дама с камелијама“. У питању је дуговечна зимзелена биљка чије лишће не опада током зиме и може да живи између 100 и 200 година. Позата је по својој дуговечности, али и спром расту а успева у саксији и башти. Како јој не смета хладноћа добро подноси зимске услове уколико температура не падне испод нуле јер тада може да јој се смрзне корен па је препорука да се почетком зиме, ако расте у башти, стабљика обложи сламом и кором бора како би се спречило измрзавање. Постоје бројне сорте овог цвећа, па и оне које цветају од касне јесени до раног пролећа па ће улепшати сваки простор уколико је имате као собну биљку.
Илустрација: Камелија је цвет раскошне лепоте
Подвала Кинеза
Камелија ( lat. Camellia) води порекло из шума источне Азије где расте као дивље цвеће. Верује се да је најстарија жива кемелија засађена још 1347. и налази се у кинеском манастиру Панлонг. У својој постојбини може да достигне висину и од 10 метара, док у Европи расте навише до три метра. Њено друге име је јапанска ружа зато што по елеганцији и префињености подсећа на крањицу цвећа. У старој јапанској култури представљала самурајски цвет, али и царску породицу због чега је била симбол храбрости и племенитости.
Камелија је у Европу стигла захваљујући превари Кинеза пре 300 година. Наиме, Енглези као велики љубитељи чаја, тражили су од Кинеза да им пошаљу саднице чајног дрвета. Желећи да задрже доминацију на тржишту лукави Кинези су им уместо чајног дрвета послали камелију која се у почетку гајила због чаја иако јој то није била намена. Временом је освојила Европу својом лепотом и почела да се гаји у Француској, Португалији и другим деловима старог континента. Иако на први поглед може изгледати нежно у питању је врло отпорна биљка која воли сеновита и хладна места, па је препорука да се сади у сенци или испод већег дрвета који ће је штити од сунца. Воли благо кисело земљиште у супротном ће лишће постати жуто. Има осетљив корен на влагу па приликом садње, без обзира да ли је у питању саксија или башта, потрудите се да земља има добру дренажу како би вишак воде могао да отекне. Најбоље време за садњу је између октобра и марта, а залива се кад је тек посађена илу у време најјаче летње жеге. Биљке након три година старости посађене у башти не траже пуно воде, али ни ђубрења. Има јако стабло које временом постаје сивкасто, овалне зелене листове који не отпадају. У зависности од сорте може да цвета током зиме или пролећа а цветови су бели, розе, црвени или у црвено белој комбинацији са јаким упечатљивим мирисом. Прелепи цвет камелије је комбинација руже, орхидеје и анемоне због чега је често називају зимском лепотицом јер воли хладнију климу. Сматра се симболом чежње па особа која поклања камелију на овај начин шаље дискретну поруку ономе коме је цвет поклоњен. Некада је сматрана симболом луксуза а у 19. веку је ношена на реверу као модни детаљ.
Илустрација: Јапанска камелија је симбол самураја али и царске породице
Нега и болести
Камелија није захтевна за узгој али треба водити рачуна каквом се водом залива и никако не претеривати са влагом. Почиње да цвета са три године старости а након што цветови отпадну потребно је опрезивање кад се уклањају мртве и слабе гране, али и сама биљка обликује у жбун.
Камелије су највише осетљиве на гљивичне болести које се јављају услед превелике влаге најчешће током кишног пролећа. Симптоми болести видљиви су као жутило лишћа, али и појава сивих мрља по стабљикама. Потребно је одстранити делове стабла који показују знакове болести и заштити биљку органским фунгицидима на бази бакра. Такође, проверите и стање корена јер и он може бити захваћен гљивицама што доводи до одумирања комплетне биљке. Кад су у питању штеточине камелију нападају лисне ваши, љускасти инсекти који се хране соковима биљке и по лишћу остављају лепљиве трагове. Паукове гриње су такође још једна штеточина која воли да једе хлорофил из лишћа камелије, а за собом остављају смеђе и жуте пеге или белу траку око листа што доводи до његове деформације. У борби са штеточинама помаже коришћење хортикултурног уља или инсектицидног сапуна.
Осим по својој лепоти камелија је позната и по употребној вредности. Листови се користе за чај, док цветови привлаче пчеле па је и медоносна биљка. Од латица камелије може се направити ликер изузетне ароме. У козметици се користи уље из семенки појединих врста камелије које даје текстуру и постојност карминима. У традиционалној кинеској медицини прах од сушене камелије користи за стимулисање варења или као облози против опекотина.
Извор: Агробизнис магазин
ФОТО: Pixabay