ПЕНУШАВО ВИНО КОЈЕ ЈЕ ПРОМЕНИЛО СВЕТ, НАЈСКУПЉИ КОШТА ПРЕКО 100 СРПСКИХ ПРОСЕЧНИХ ПЛАТА!

Данас је тешко замислити било какво славље без шампањца. То очаравајуће пенушаво вино чији мехурићи „ударају у нос“ више није резервисано само за краљевске дворове. Додуше, и данас постоји шампањац који је толико скуп да себи могу да га приуште само изузетно богати људи, али и има и оних који су приступачни обичним људима. Шампањац је одувек био симбол луксуза, па се служи у посебним, издуженим чашама са танким ножицама како би се боље осетио укус овог вина.

Од Козака до Француза
Иако је шампањац добио име по француској винској области Шампањи, ово вино су први веровали или не правили Руси. Остало је убележено у историјским списима да су у 17. веку Козаци поред Дона правили пенушава вина које је по месту Цимљанску и добило име цимљанско вино. Ово је било омиљено пиће војсковође Платова, који је са собом и у бојеве носио по неколико флаша. И чувени руски војсковођа Михаил Иларионович Кутузов победу над Наполеоном прославио је уз чашу цимљанског пенушавог вина.
Па како је онда шампањац доспео до Француза који су га прославили широм света?

Легенда каже да су Французи шампањац први пут видели и пробали у Русији током Кримског рата средином 19. века. Толико су се одушевили овим пенушавим вином да су Русима „украли рецепт“ по којем се правило ово вино. Како би спречили да се сазна за ову „крађу“ Французи су намерно секли племените чокоте винограда на Криму, уништавали опрему, као и документацију о климатским и технолошким подацима о производњи пенушавог вина. Није прошло много, а Французи су почели и сами да експериментишу са грожђем и вином и врло брзо су схватили да је област Шампање по климатским условима и земљи врло слична Криму и ту су почели да саде грожђе за производњу шампањца. Били су лукавији од Руса, па су своју технологију заштитили, а сам процес прављења пенушавог вина приписали су монаху Дом Перињону. Наравно, у целу причу су се умешали и Енглези који су пак тврдили да шампањац измислио Кристофер Мерет тридесет година пре Перињона. Мерет је био научник, лекар и металург и прва особа која је документовала како уз помоћ шећера „створити мехуриће у вину“.

Шта је шампањац?
Шампањац је пенушаво вино које се производи двоструком ферментацијом искључиво од грожђа узгајаног у регији Шампањ на северу Француске. Свако друго пенушаво вино са другачијим географским пореклом назива се једноставно – пенушаво вино. За производњу шампањца користе се искључиво три врсте грожђа: Пино ноара, Пино меније и Шардоне. Метода стварања мехурића у вину назива се шампањизација. Првобитно шампањац је „врио“ у бурадима, а Французи никако нису успевали да смисле како да тај процес убрзају.
Наравно, у целу причу су се опет умешали Руси који су осмислили да вино под константним притиском „тече“ истом брзином кроз седам или осам спојених великих металних резервоара. Овај процес не само да је довео до брже производње и ниже цене, већ је омогућио бољи квалитет пенушавог вина. Лиценцу је 1975. купила чувена француска куц́а „Моет“, а ову совјетску технологију практично и данас користе.
Постоји више разлога зашто је шампањац скуп. Наиме, ферментација дуго траје па вино мора да сазрева најмање 15 месеци, а некад и 36 месеци. Поред уобичајеног шампањца златно жуте боје, последњих година је изузетно популаран и ружичасти. Настао је мешањем белог и црног вина, јачег је укуса у односу на обичан шампањац захваљујући црвеном вину. Произвођачи ружичастог шампањца углавном додају 15 процената црвеног вина за производњу овог дивног пенушавог ружичастог шампањца.

Најскупљи на свету
Али, без обзира на своју боју шампањац је био и остао синоним за луксуз. Љубитељи овог пића, па ако још имају и дубљи џеп, често дају право богатство за само једну флашу. Тако рецимо за „Kristal Brut“ треба издвојити 17.625 долара. Међу скупље спада и „Dom Perignon White Gold Jeroboam“ који кошта 40.000 долара по боци, док је најскупљиDom Perignon White Gold Jeroboam и кошта, веровали или не, фантастичних 275.000 долара по флаши! У питању је шампањац који је у сандуку у коме се транспортовао случајно пао са брода и на дну океана је био све до 1997. године када је откривен и изнет на површину. Продаје се искључиво на аукцијама, а мало ко се може похвалити да је окусио укус овог шампањца.
Многи су покушавали да одгонетну тајну успеха овог пића које је, може се слободно рећи, променило свет. Стручњаци сматрају да је тајна у чињеници да је шампањац некада био доступан искључиво аристократији, те да и данас пружа осећај чистог луксуза за онога ко га испија. А нема човека на планети који није пожелео тако да се осећа бар у посебним приликама. Зато шампањац и јесте пиће за славље, јер заправо слави сам живот.

Божићна звезда је својеврсна најава празника откирвамо за вас како да је одгајимо и како одржавамо