Зрењанинац Огњен Рацков нашао је алтернативу сувом ратарењу у узгоју ораха, чији засад тренутно бележи седму годину вегетације. На плантажи има сорту лара и седам одсто садница франкет као опрашивача. Пун род ораха очекује у десетој години вегетације, док период исплативог и интензивног узгоја ове воћне врсте траје 40 година.
Прве орахе добио је треће године, а наредне седмице кренуће у убирање нових плодова са стабала.
Знак да је орашасто воће у пуној физиолошкој зрелости наступа када почне да пуца зелени омотач (клапина) и одваја се од тврде љуске, објашњава за „Дневник” Рацков. За тај посао биће упослена цела породица и сезонски радници из Зрењанина и околине.
– Високе дневнице сезонаца надокнадиће продајом с кућног прага малих количина ораха, што је боља могућност у односу на трговање орасима навелико – истакао је Рацков.
Све саднице купио је у Србији, чијим квалитетом је презадовољан јер су се безмало све примиле.
Свака сорта ораха, каже, има своја својства укуса, боју и облик. Ораси лара препознају се по крупним плодовима, имају светлу до ћилибарну боју, јаког су укуса и масни су, пуни омега-3 киселина.
– За лару сам се определио јер је то касна сорта чија вегетација креће тек крајем априла и почетком маја, али је ове године, први пут откако имам плантажу, мраз био касно, 1. маја, и донео велику штету. Чак 60 одсто засада је измрзло – нагласио је Рацков.
По његовим речима, у изузетно тешкој години због суше и топле климе, принос са 300 стабала требало би да буде тона ораха у љусци.
– Планови газдинства су да будемо препознати на тржишту Зрењанина и околине од малих купаца који цене квалитет.
Цене килограма очишћених ораха на домаћем тржишту различите су од града до града и зависе од тога да ли се купују на пијаци или у маркету.

Илустрација: Килограм ораха у продавницама достиже скоро 1.800 динара
Према подацима портала „Пијаце”, у просеку се крећу од 1.000 до 1.400 динара, а према подацима Републичког завода за статистику, максимална цена у продавницама достиже и скоро 1.800 динара.
Рацков напомиње да домаће тржиште гуше јефтини ораси из Кине и других азијских региона, који обарају домаћу цену, а по квалитету заостају за домаћим плодовима.
Колико је тај притисак велики показују подаци Привредне коморе Србије за „Дневник”. Србија је у 2025. години увезла орахе у укупној количини од око 2.800 тона, у вредности од 11,3 милиона евра. Највеће количине стигле су из Кине, у вредности од 6,8 милиона евра, затим из Киргистана (1,7 милиона евра), а потом следе Словенија, Молдавија и Румунија.
Рацков истиче да је ове сезоне дефицит влаге био огроман и да је било тешко сачувати орахе.
– На плантажи имам заливни систем са микрораспрскивачима и орахе сам редовно заливао. Али због суше мораће да се буше нови бунари, јер је орах воћна врста која тражи пуно воде и ђубрива – нагласио је Рацков.
Пољопривредно газдинство Рацков има целокупну механизацију за примарну прераду ораха.
Прошле године увезли су опрему за крцкање ораха, да би могли да их продају очишћене, на половине, четвртине и ситан лом, најчешће за колаче, и тако су заокружили машински парк. Још немају машину за паковање и вакумирање.
За хектар плантаже улог до 15.000 евра
Подизање плантаже ораха је скупа инвестиција. По хектару кошта од 12.000 до 15.000 евра уколико се засад подиже на сопственој парцели. Уколико се мора купити и земљиште, инвестиција је вишеструко скупља.
Рацков напомиње да у трошак од 12.000 до 15.000 евра по хектару улази куповина садница, ограђивање плантаже, бушење бунара и увођење система за наводњавање.
Он је прошао конкурсе Покрајинског секретаријата за пољопривреду и добио подстицаје који су значајно умањили трошкове подизања плантаже.
Пише: Зорка делић
Извор: https://www.dnevnik.rs/biznis/poljoprivreda/video-foto-plantaza-ognjena-rackova-primer-za-ugled-orah-iz-zrenjanina-protiv-jeftinog-losijeg-iz-uvoza-2026-10-14
English
French
German
Italian



