Као што пролеће има своје цветне веснике, тако баште и у јесен оживе у раскошним бојама хризантеме. Само име овог цвета потиче од грчке речима Chrys – “златни” и Аnthemon – “цвет”, што значи златни цвет. Кинези сматрају да овај цвет симболизује срећу, па своје вртове богато украшавају хризантема. Овај цвет се налази на јапанском грбу, а у овој земљи има и свој дан – Фестивал среће. У јапанској култури хризантема симболизује вечни живот, моћ, срећу и богатство и носилац је јанг енергије. Како је у питању јесење цвеће које цвета до првог мраза хризантему зову и јесења ружа.

Илустрација: Хризантеме су врло поштоване у Кини и сматрају се симболом среће
Пореклом из Азије
Хризантеме воде порекло из Азије, а у баштама у Европи прве жуте хризантеме су посађене у 17. веку. Због карактеристичне боје цвета ботаничар Карл фон Лине хризантему је назвао “златни цвет“.
У питању је вишегодишња зељаста биљка из породице главочике.
Расте у облику жбуна са наизменично распоређеним листовима, воле растреситу и песковиту земљу, трпе и сенку и полусенку, а најлепше се осећају када су на сунцу. Гаје се током целе године, али цветају само у јесен. Цветови су распоређени у густим главицама углавном на заједничкој цветној основи, могу бити различитих боја са пречником од десет сантиметара, док сама биљка може да израсте и до метар висине. Хризантему је неопходно редовно проређивати, а раскошни цветови могу бити у најразличитијој палети боја од беле, преко жуте до ружичасте и јарко црвене.
Хризантема је изузетно отпорна биљка која не захтева превише неге и цвета све до касне јесени, док не стегне први мраз и не забели се снег. Ипак, потребна јој је заштита од ниских температура па уколико је посађена у башти потребно је биљку подсећи скоро до земље и покрити је најлоном да не промрзне током зиме.
Уколико је хризантема посађена у саксије или жардињере, унесите их у подрум или неку другу хладну просторију где је температура између пет и осам степени, али где има светлости. Земљу одржавајте влажном током зиме, али не претерујте и биће довољно заливање једном недељно током мировања биљке.
У пролеће, када се хризантема пробуди из зимског сна и прође опасност од касних пролећних мразева, потребно је орезати суве гранчице на два до три сантиметра изнад земље. Да бисте имали леп облик, врло је важно урадити пинцирање. То је подсецање врхова изникле биљке и најбоље је обавити га у априлу или мају. Потом хризантеме заливати и прихрањивати, како би се формирале лоптасте форме, али и крупни светови јарких боја. Како истичу стручњаци довољно је дохрањивати их једном до два пута месечно како би цветови били што гушћи.

Илустрација: Хризантеме нису захтевне, а могу бити у разним бојама

Болести и како их заштитити
Иако важе за изузетно издржљиве биљке којима није потребна посебна нега и хризантеме нападају болести и штеточине. Најчешће их напада пепелница, смеђа и бела рђа, као и пегавост листа .
Пепелница на хризантеми најчешће се јавља у виду беличасте навлаке која напада све зелене површине. Оболели делови листа нису у могућности да врше фотосинтезу, временом се суше и отпадају. У случају ове болести стручњаци препоручују третман фунгицидима. Када је у питању смеђа рђа карактеристични симптоми ове болести су тамне флеке и израслине на лисној површини. Ширење заразе се може спречити редовним проветравањем у пластеницима, то јест смањењем влажности ваздуха. Од хемијских средстава могу се користити Ридомил голд и Дитхане.
Бела рђа се преноси се садним материјалом и манифестује се на лицу листовима у виду жућкастих пега, док се на наличју појављују беле пеге што доводи до сушења листа.
Хризанатеме могу да оболе и од пегавости листа. Први симптоми су у виду округластих мрких до црних пега који се јављају на листу нижих спратова. Болест се веома брзо развија и шири у засенченом простору при обилној влажности ваздуха и слабом проветравању. Заштиту треба извести фунгицидима на бази бакра и цаптана, а уколико је болест већ узнапредовала, оболеле биљке треба одстранити и спалити како се болест не би преносила на остало свеће.
И док је широм света хризантема симбол среће, поштовања и љубави у Србији је зове „гробљанско цвеће“. Разлог за то је врло једноставан. Наиме, током јесени се чешће излази на гробље посебно за михољске и митровске задушнице. Некада, када није било цвећара, у јесен је било тешко доћи до цвећа, а осим хризантема остало цвеће је већ престало да цвета. Зато су се на гробље носиле хризантеме за коју се верује се да доносе мир и спокој душама умрлих.

Извор; Агробизнис магазин

ФОТО: Pixabay

sr_RSSerbian
Close

Cart

Нема производа у корпи.