Министарство пољопривреде појачава контроле увоза поврћа и маркете

У Лесковцу је одржан састанак на коме су представници Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, затим локалне самоуправе и неких пољопривредних произвођача разматрали проблеме које имају домаћи произвођачи, нарочито због увоза пре свега парадајза из Албаније и Северне Македоније.

„Министарство је препознало проблеме с којима се сусрећу пољопривредни произвођачи Јабланичког округа“ каже државни секретар Министарства пољопривреде Бобан Костић и појашњава да је проблем повртларске производње и то претежно парадајза, тржишна вредност тог производа.

„Министарство ће у наредном периоду појачати контроле парадајза из увоза у трговинским продајним ланцима и на неки начин би смо успели да заштитимо своју производњу. Пољопривредне произвођаче у повртарству у септембру или октобру очекује и јавни позив где ће моћи да се јаве и конкуришу не би ли остварили право да купе сву неопходну механизацију, опрему или техничка средства која су им потребна за проуводњу.“

Помоћник министра пољопривреде у сектору за рурални развој, Александар Богићевић, додаје да ће се министартсво укључити и у појачане контроле домаћих произвођача.

„Рад инспектората ће бити обављан и викендом, што је тражено од произвођача, јер ће на тај начин и извозници имати прилику да добију фитосанитарне сертификате и да могу брже да извезу парадајз који купују од наших произвођача. Мислим да оваквим договорима и разговорима можемо да решавамо проблеме. Ту је и Пољопривредна стручна служба Лесковца која помаже не само око еАграра, него и око стручних ствари.“

Богићевић је рекао и да је парадајз који се увози из Северне Македоније и Албаније јефтинији, али да ће се утврдити и да ли је квалитетнији.

„Имамо податке из ПСС Лесковца где се каже да је на контролисаних 2000 узорака нашег парадајза није било никаквих проблема нити супстанци које су недозвољене. Нама су стизали и предлози да се забрани увоз парадајза, али подсећам да смо ми као држава потписници разних међудржавних споразума и уговора. Рецимо, ми извозимо, на пример, житарице у ове две земље у већим количинама, а ако би забранили увоз једне врсте робе, онда би они као контра меру увели забрану неке друге робе и то би довело до великих проблема.“

Богићевић је рекао да држава треба да ради и на прерадним капацитетима.

„Да би дошло до тога, људи пре свега треба да се удруже, а то код нас јако тешко иде. Пробали смо са разним удружењима, асоцијацима, задругама, међутим то није дало резултата. Најважнији резултат је прерада, а ми као држава се стално бавимо и трчимо за извозом сировине која је најјефтинија. Без прераде и затвореног циклуса производње, не можемо очекивати економски напредак у пољопривреди. Прерада је будућност, и на томе морамо радити заједно, јер сви знамо да је прерађени производ скупљи него сировина. Било је пре неколико година покушаја где је од министарства одобрен пројекат за изградњу прерадног центра у Лесковцу, који би омогућио произвођачима да своје производе прерађују у коначне производе као што су кечап, пире и сок од парадајза, али пројекат није реализован због техничких разлога. Надам се да ће се ускоро наставити рад на том центру.

Начелник Јабланичког округа Милош Ћирић рекао је да постоји дисбаланс између произвођача и људи који се баве извозом овог производа, односно откупом њиховог производа, као и да су пољопривредни произвођачи добијали лоше информације од људи који откупљују те информације, каква је рецимо информација о издавању фитосанитарних дозвола.

„Овде није било речи само о парадајзу, већ и о купусу, краставцу и осталим пољопривредним производима. Представници министарства ће Влади Србије изнети предлог да се формира фонд који ће надоместити цену која је произвођачима потребна да не би били на губитку. Дакле, ако је увоз 50 динара, произвођачи ће моћи да извозе свој производ по истој цени, док ће држава надокнадити разлику од нпр. 30 динара, а те тзв. сезонске интервенције би важиле за све пољопривредне производе.“

Начелник Ћирић је као важан корак истакао и удруживање произвођача

„Мислим да ми можемо да имамо неки утицај око удруживања, јер би се тако ојачао капацитет произвођача и њихов излазак на тржиште.“

Извор: Југпресс