Колико може да се заради од тартуфа код нас?

Зашто је тако објашњава др Жаклина Марјановић, председница Уније истраживача тартуфа Европе (ТРУЕ).

– Због лоших регулаторних мера које гуше развој тржишта као и целокупног сектора тартуфа у земљи. Такође, постоји озбиљан проблем с нарушавањем станишта тартуфа и непостојањем мера да се она заштите. Плантажирање тартуфа, које је водећа пољопривредна грана у руралним подручјима земаља јужне Европе, у српској регулативи уопште није обухваћено, чиме се развој ове уносне делатности код нас потпуно онемогућава – каже за „Магазин” једна од водећих стручњака за беле тартуфе у свету.

Цена од 200 до 2.000 евра

Није лако разумети да ова област није уређена с обзиром на  то да је реч о најскупљој јестивој гљиви чија цена се, кажу, на тржишту креће од 200 до 2.000 евра, зависно од класе. Изузетно крупни примерци немају цену, већ се продају на аукцијама где могу достићи баснословне цифре.

– То с ценом је истина само у појединим тренуцима коју, чини ми се, највише шире неуспели тартуфари. Они су се преоријентисали на узгој расе паса лагото ромањоло за проналажење тартуфа –  указује наша саговорница.

Она додаје да постоје много важнији разлози да се ова подземна гљива прошири у земљишту због чега су сви њени пројекти, а тренутно ради на четири међународна и једном од националног интереса, посвећени белом тартуфу.

– Врло је битна заштита станишта ових гљива, које углавном расту у симбиози с кестеном, храстом, белом тополом и лешником, што подразумева контролисање сече дрвећа. Примера ради, у околини Уба био је густ склоп шума храста лужњака, сада су због сече доста проређене. Храст лужњак практично нестаје са својих природних станишта у алувијалним шумама централне Србије. Осим сремских шума коју одржавају ЈП „Војводинашуме”, све остале су мање-више угрожене – каже Жаклина Марјановић, која се овом тематиком бави већ 25 година.

Објашњава и да се определила за проучавање белог тартуфа зато што та врста тражи еколошке услове у којим друге гљиве не могу да опстану. Има их у земљиштима која су засићена водом у пролеће, а у лето потпуно сува. То ниједна друга врста микоризних гљива не може да поднесе. Реч је о изузетном феномену и управо бели тартуф је врста која омогућава алувијалним шумама у Србији да преживе те екстреме. Слична ситуација је у Истри, али је то далеко мања алувијална раван око реке Мирне, док је у Италији у долини реке По шума потпуно посечена и тамо више нема ни ових гљива ни шуме, па су се тартуфи повукли уз мање водотокове у средњој Италији. Екстремно је битно за балканска станишта, пре свега за Србију, да су још увек стабилна. Зато што дрвеће које живи на великим алувијалним теренима у симбиози с гљивама може да црпи подземне воде и тако преживљава летњу сушу и високе температуре.

Скупља од живота

Држава Србија годишње губи милионе на шверцу најпопуларнијег светског зачина који би могао да постане и наш бренд.

– Постоји велики проблем с регулативом јер све дажбине које држава тражи падају на терет фирми које се баве откупом, а сакупљачи не плаћају ништа. Зато је њих све више – купе пса и иду у потрагу за тартуфима. Према важећем закону они имају обавезу да предају фирмама које се баве откупом све што сакупе, али се то и даље мање-више ради на црно – објашњава Жаклина Марјановић.

Она је ових дана стручњацима у Заводу за заштиту природе Србије предложила да измене Уредбу или да напишу нову којом би тартуфе издвојили од осталих врста гљива. Идеја је да се, као у свим осталим државама, уведу дозволе за сакупљање које плаћају тартуфари.

Проблем у Србији је што засад немамо ефикасан систем кажњавања. По речима наше саговорнице, у Италији постоји шумска полиција која штити од бесправне сече и крађе шума, сакупљања тартуфа и крађе с плантажа. Код нас се не зна ко треба да обавља контролу, па и ако хоћете да пријавите не знате коме. Све чешће долази и до сукоба међу сакупљачима, пре две године је дошло и до убиства због тартуфа, „скупљих од живота”.

Поред тога што се бори за заштиту шума, посебно оних које настањују тартуфи и регулисања сакупљања ових скупоцених гљива, наша саговорница истиче и потребу регулисања Закона када је реч о њиховом плантажном гајењу.

– Ми смо једина земља у Европи која још увек нема плантаже тартуфа. Наша клима је генерално повољна пре свега за производњу црних, али и белих тартуфа. Једино што нас спречава јесте  регулатива која за плантажирање тартуфа не постоји. То је још једна тачка коју хоћу да решавам – каже др Марјановић.

Додаје да је у Шпанији плантажно гајење тартуфа масовно. Признаје да није имала ни представу колико је то распрострањено док није отишла тамо. Гаји се црни, зимски, тартуф – који у Шпанији расте у симбиози са специфичном врстом храста (Quercus ilex), на јако сувим и хладним теренима на којима ама баш ништа друго не успева. Код њих је то посао – као овде гајити кукуруз.

Разлог за то је и што је гајење тартуфа једини приход који тамошњи сељаци могу да имају на том земљишту.

– Нажалост, код нас не може да се гаји све док се не уведе закон који ће да каже да је плантажирање тартуфа пољопривредна делатност, а не садња шума како је тренутно став. Ако подижете шуму, онда се бавите пошумљавањем или мењате намену земљишта, а онда се плаћају велике таксе – указује она.

Прва плантажа белог тартуфа

Изузетна новост је да су Французи успели, на месту где никада није било ових гљива, значи на отвореном пољу, први пут у историји да одгаје бели тартуф.

– И то за пет година. То звучи невероватно, с обзиром на то да је потребан јако дуг временски период да би бели тартуф у природним условима почео да плодоноси и на новом станишту, а они су успели да га скрате – објашњава др Марјановић која је својим сугестијама „кумовала” овом успеху што јој је на конференцији донело и реизбор за председницу Уније истраживача тартуфа Европе, на којој се налази од 2018. године.

Једно од својих истраживања посветила је утицају микропластика на заједнице гљива у земљишту.

– И тај пројекат је смештен у станиште тартуфа да би видела шта се дешава у земљишту. С тим што се код нас, а и у свету, још увек не вреднује земљиште на основу природног потенцијала. Значи, поред куповне вредности – која је тржишна, земљиште има додатну вредност зато што складишти угљеник, дом је неког биодиверзитета (животињских и биљних врста, гљива и бактерија…).

Агрошумарство

Плантаже тартуфа једини су успешан пример одрживог агрошумарства у Европи.

– То потенцирам у свим својим пројектима и у обраћању јавности. И ту нема сече дрвећа, на тај начин спречава се емисија угљен-диоксида, то дрвеће омогућава развиће природног диверзитета земљишта, а притом има и додатну вредност тако што производимо тартуфе. Тако да власник тог земљишта има приходе, а у ствари чува природу и спречава истовремено промену климе. Када дођемо до тог нивоа размишљања да шума, која је и станиште тартуфа, потпуно губи вредност ако је посечете, имамо „карту” за будућност, томе служе сви моји пројекти – подсећа др Жаклина Марјановић.Конференција први пут у Београду.

У Београду je недавно одржана конференција Уније истраживача тартуфа Европе (TRUE). Конференцију је организовао Институт за мултидисциплинарна истраживања Београдског универзитета.
Ово је први пут да се конференција о тартуфима на европском нивоу одржала у Србији, на Балкану.

Водећи, као и млади истраживачи из ове области из целе Европе и појединих прекоморских земаља излагали су своја најновија достигнућа и сазнања. Били су присутни и представници предузећа која се баве производњом тартуфизираних садница, узгојем тартуфа, као и производа од тартуфа који се убрајају у луксузну храну.

Конференција први пут у Београду

У Београду je недавно одржана конференција Уније истраживача тартуфа Европе (TRUE). Конференцију је организовао Институт за мултидисциплинарна истраживања Београдског универзитета.
Ово је први пут да се конференција о тартуфима на европском нивоу одржала у Србији, на Балкану.

Водећи, као и млади истраживачи из ове области из целе Европе и појединих прекоморских земаља излагали су своја најновија достигнућа и сазнања. Били су присутни и представници предузећа која се баве производњом тартуфизираних садница, узгојем тартуфа, као и производа од тартуфа који се убрајају у луксузну храну.

Foto: ANUGA

Извор: https://magazin.politika.rs/scc/clanak/568124/Zivot/svi-bi-zaradu-od-tartufa