После жетве стрних жита почиње садња јесењег или касног купуса на отвореном. Поред озимих жита добри предусеви су и грашак, кромпир, лук. Грашак оствавља пуно азота у земљшту, те је тако најбољи предусев.
Расад који се износи на парцеле мора бити здрав и добро развијен са 5 до 6 листова. Сади се на растојању 50 џ 50 цм. После садње биљке би требало добро залити. Укорењавање траје око 15 дана.
Последњи рок садње је око 20. јула, у зависности од планиране бербе у октобру или новембру. Купус би током целог вегетационог периода требало да је добро снабдевен храњивима. Приликом обраде земљишта треба унети минерална и органска хранива.
Стајњак би требало да је добро згорео и уноси се у земљиште у зависности од садржаја хумуса око 20 т/ха. Азотна ђубрива се уносе током вегетације у два наврата. Прво прихрањивање се обавља 15 дана после расађивања, а друго 10 дана касније.
Илустрација: Расад који се износи на парцеле мора бити здрав и добро развијен
Пострни купус таражи квалитетну негу: редовно наводњавање, окопавање и заштиту од болести и штеточина. Усев би требало да има довољно влаге јер купус има плитак коренов систем. Уколико нема довољно влаге биљка ће остати ниска и принос ће бити нижи.
Окопавање је обавезно јер се ствара покорица коју треба разбити. У току вегетације јесењи купус мора адекватно да се заштити од болести и штеточина. Најчешће болести су пламењача, пепелница и алтернарија, а штеточине биљне ваши и купусар.
За јесењу бербу најчешће се гаје сорте: српски мелез, браво и футошки купус. Српски мелез има уједначене, чврсте главице и велике листове. Сорта браво има плаво-зелене спољашње листове, а унутрашњи су бели. Ово је сорта са најкрупнијим, правилно округлим главицама. Футошки купус је аутохтона сорта, нежније је грађе и спада у беле врсте. Садржи већи проценат шећера од осталих сорти, а главице су благо спљоштене.
Извор: Дипл. инж. Радојка Николић, ПССС Крушевац
Извор: ПССС