Зашто и даље увозимо много цвећа када цене нису занемарљиве

У расадницима цвећа је сада мртва сезона, не због лета и годишњих одмора већ што се сезонско цвеће сади у пролеће и током јесени.

Али је радно у пластеницима и пољима где се одвија производња резаног цвећа и у цвећарама, јер се цвеће купује за свадбе, рођендане, сахране, помене…

На домаћем тржишту углавном се продаје увозно из Холандије, које је скупље и из Грчке и Турске, мало јефтиније.

Један гербер у цвећари у новосадским цвећарама продаје се за око 200 динара, а мини гербер за150, руже су од 300 до 400 динара, обичан љиљан је 500 динара, мало већи 750 динара, а краљевски љиљан је 1.000 динара, хризантене су 300 и 400 динара.

У цвећарама цена букета зависи од врсте цвећа и величине букета. Букет са три цвета у цвећарана на прометним локацијама кошта око 1.500 динара или од 1.850 динара до 2.000 динара ако букет чини краљевски љиљани. Али цене букета могу да пређу и 6.000 – 7.000 хиљада динара, па и више, што се може видети на сајтовима цвећара чије су понуде заиста разноврсне.

Купцима је то пуно пара, али Саво Вајић из Тотал греен из Новог Сада сматра да није. Цене резаног цвећа, каже, прате други трошкови, попут, рецимо, коштања једног рачуна у кафићу.

Додаје и да код нас не постоји навика куповања цвећа као на западу, јер су код нас гужве у цвећарама само за 8. март, Дан жена, и зато цвећаре раде на ивици егзистенције. Углавном једна до две продавнице цвећа добро раде, а остале таворе.

– Скоро целокупна понуда резаног цвећа на домаћем тржишту је из увоза јер у домаћем цвећарству се производња не шири, углавном због климе и зато што производња цвећа изискује тежак физички рад. Више од 90 одсто понуде у цвећарама стиже из Холандије, Италије, Француске, чија је производња по квалитету далеко изнад домаће. У протеклих неколико година резано цвеће власници цвећара набављају и у Грчкој и Турској по мало нижим иноценама – наглашава Вајић и додаје да цене цвећа зависе и од трошкова транспотра и цене горива.

Кристина Зарић из Вашица код Шида, која производи резано цвеће у пластеницима, истиче да је за производњу цвећа потребно, пре свега, знање, а ту је и нега која подразумева трошкове за пестициде, исхрану, одржавање, паковање и дистрибуцију.

– Све су то ставке које произвођаче доста коштају и они се морају укалкулисати у крајњу цену – истакла је Кристина Зарић, дипломирани инжењер заштите биља.

По њеним речима, домаћи купци воле велико цвеће, што значи да од једне биљке добију велику попуњеност свог букета.

– Потражња зависи од доба године, празника, температуре и никада није иста, зато није лако опстати у цвећарству. Али много зависи и од самих привредника, јер сваки прави своје услове за рад. Уколико се посветите производњи да је што боље разумете и дате све од себе, толико вам се и врати – истакла је Кристина Зарић.

З. Делић

Потребан подстицај за садни материјал

Кристина Зарић истакла је да је домаће цвећарство што се тиче примене науке и нових технологија на ниском нивоу и да држава искључиво цвећарство не препознаје када су субвенције у питању.

– Можемо да добијемо подстицаје за наводњавање, подизање пластеника, али само за цвећарство као део пољопривреде нема никакве потпоре, а била би нам потребна, рецимо, за садни материјал – истакла је она.

Извор: Дневник.рс