Љубичасти кромпир личи на цвеклу, укуснији и здравији од обичног

Љубичасти кромпир није обичан бели кромпир са другачијом бојом коре, већ поврће чије месо има ову необичну боју, па по изгледу али не и укусу подсећа на цвеклу. Јела од љубичастог кромпира одушевила су најпробирљивије гурмане у скупим париским ресторанима, у Америци се већ производи чипс од овог кромпира, док је у Кореји главни састојак козметичких производа
попут сапуна и маски за лице против бора и старења. Осмишљена је чак и дијета на бази љубичастог кромпира, јер се верује да не гоји за разлику од свог белог рођака. Узгаја се и у Србији од Прокупља до Драгачева, одвајкада познатог по узгоју овог кртоластог поврћа. Радознале купце највише занима хранљива вредност овог поврћа, али и како се припрема. У односу на класичне врсте кромпира нема неке велике разлике у припреми,
може да се кува, пече, да се користи као вариво, за салате или додатак главном јелу. Кувари једино избегавају пржење у дубоком уљу, јер упија масноћу и губи укус. Како год га припремали не гулите кору која садржи највише хранљивих састојака.

Илустрација: Љубичасти кромпир не захтева посебни негу и гаји се као и сваки други кромпир

Порекло и узгој
Љубичасти кромпир води порекло из Јужне Америке, тачније из Перуа и Боливије где се већ дуго користи у исхрани. Није у питању вештачки створена сорта, а своју необичну боју дугује природним биљним пигментима. Верује се, мада то није и научно доказано, да је љубичасти кромпир заправо далеки предак белог крумпира који је временом изгубио боју. Данас постоје бројне сорте овог кромпира које се разликују по нијанси пулпе која може бити од бледо љубичасте до тамне, чак и плаве боје. Прилагођава се климатским условима па се успешно гаји у пределима руског Урала, у Француској, Шкотској, Канади, Јужној Кореји, САД…
Како тврде српски узгајивачи у подкопаничком крају принос љубичастог кромпира је одличан, чак и бољи у односу на неке друге беле и црвене сорте.
Када је у питању узгој љубичасти кромпир не захтева посебну негу у односу на свог обичног рођака. Проклијало семе сади се на њиви у мају, а потом окопава, залива и загрће као и сваки други кромпир. Предност је што је отпорнији на болести, па је идеалан за органски узгој. Зрео кромпир се вади у августу и у зависности од сорте најчешће даје три до четири килограма плода који дуго задржава свежину захваљујући дебљој кори. По укусу подсећа на обичан кромпир уз благи орашаст укус и богату кремасту структуру. У зависности од сорте плод може бити мањи до 70 грама са светло љубичастом кором и месом до крупнијих плодова сорте “Јоргован” коју су развили руски узгајивачи. У питању је врло популарна гурманска сорта која се кува меко и не губи облик приликом припреме. Љубичасти кромпир је углавном дугуљастог облика, месо је интензивне љубичасте боје, кора је нешто тамнија и боју задржава и након термичке обраде. Разлог за то је висока концентрација антоцијанина који садржи висок антиоксидативни ефекат и утиче на нормализују метаболичких
процеса у организму.

Илустрација: Лековита својства овај кромпир дугује здравим биљним пигментима

Лековита својства
Упркос томе што представљају велики извор енергије, влакана, витамина и калијума, генерално кромпир као поврће није на листи намирница које се препоручују за свакодневну конзумацију. Ипак, стручњаци верују да би управо љубичасти кромпир ову ситуацију могао променити захваљујући великом бројним лековитим својствима који благотворно дејство на здравље.
Научна истраживања су потврдила да кромпир са љубичастим пигментом има велике количине хлорогенске киселине супстанце која утиче на регулисање повишеног крвног притиска. Лековита својства овај кромпир дугује здравим биљним пигментима, богат је витамином Ц и калијумом, има обиље антиоксиданса као што су антоцианини, каротеноиди и фенолске киселине, које умањују хроничне упале повезане са срчаним болестима и шлогом. Наиме, према спроведеним клиничким студијама пацијенти који редовно конзумирају љубичасто поврће, па и овог кромпира, могу побољшати вид, али и смањити ризик од атеросклерозе, односно болести запушених артерија које могу довести до срчаног и можданог удара. С друге стране требало би да га избегавају људи који пате од ниског крвног притиска.
Љубичасти кромпир је један од омиљених намирница чувеног британског кувара Гордона Ремзија који га најчешће користи у салати. Према његовом савету кромпир се обари у љусци у сланој води највише 20 минута. Потом се од њега прави салата у комбинацији са сиром, рибом, месом, кобасицама, димљеним месом, махунаркама, односно са свим што вам падне напамет или имате у фрижидеру.

Извор: Агробизнис магазин