Српска пољопривреда повукла БДП: Производња расте двоцифрено, цене хране пале 7 одсто

Док се велики део Европе суочава са економским последицама суше, пожара и топлотних таласа, пољопривреда у Србији ове године бележи снажан раст и даје позитиван допринос укупној привредној активности. Према оцени економисте Ивана Николића, председника Савета гувернера Народне банке Србије, досадашњи резултати показују да је пољопривредна година у Србији знатно боља од претходне.

Гостујући на РТС-у, Николић је навео да је у првом полугодишту пољопривредна производња била за око 11 до 12 одсто већа него у истом периоду прошле године, док је само у другом кварталу међугодишњи раст премашио 15 одсто.

„Ако говоримо о Србији, пољопривредна година је још увек добра“, оценио је Николић, указујући да пољопривреда ове године даје видљив допринос расту бруто домаћег производа.

Иако је удео пољопривреде у БДП-у око 3,5 одсто, двоцифрени раст производње није без значаја за укупну економију. Према Николићевој рачуници, раст пољопривреде од око 10 до 11 одсто у првих шест месеци допринео је расту БДП-а за приближно 0,3 процентна поена.

Посебно је занимљив утицај пољопривреде на цене хране и инфлацију. Николић је оценио да је управо добра пољопривредна година један од главних разлога што Србија тренутно бележи веома ниску инфлацију. Високи приноси, пре свега воћа и поврћа, повећали су понуду и утицали на пад цена.

Према подацима које је изнео у програму РТС-а, цене хране су на међугодишњем нивоу ниже за око седам одсто, што је означио као кључни извор ниске инфлације.

Ипак, други део производне сезоне доноси нове ризике. Суша, низак водостај и високе температуре могу да утичу на јесење усеве, док се кретања на међународним берзама, посебно када је реч о житарицама и енергентима, релативно брзо преносе и на домаће тржиште.

Николић, међутим, не очекује веће поремећаје цена хране. Како је нагласио, овогодишња пољопривредна сезона је, посматрано у целини, много боља и од прошле и од претпрошле године, док релативно висок постојећи ниво цена представља додатну препреку њиховом новом снажном расту.

Извесно повећање међугодишње инфлације могуће је у септембру и октобру, пре свега због статистичког ефекта ниже прошлогодишње основице, када је примењивано ограничење трговачких маржи. И поред тога, Николић очекује да инфлација до краја године неће прећи четири одсто на међугодишњем нивоу.

За Србију ће у наставку године бити важно и кретање у енергетском сектору. Низак водостај утиче на производњу хидроелектрана, а раст цена енергената на светском тржишту повећава трошкове домаће привреде. Ипак, Николић тренутно стање српске економије не оцењује као критично или проблематично, већ као и даље задовољавајуће.

За разлику од Србије, Европа се суочава са знатно тежим последицама климатских екстрема. У прилогу РТС-а наведене су процене да суша, пожари и топлотни таласи снажно притискају европску привреду и да би привредни раст Европске уније, уместо раније очекиваних 1,1 одсто, могао да буде близу нуле.

У таквом окружењу, двоцифрени раст пољопривредне производње у Србији добија додатни значај. Не само због директног доприноса БДП-у, већ и зато што већа домаћа понуда хране тренутно делује као једна од најважнијих брана снажнијем расту цена.

Извор: РТС