Пријатељева идеја постала посао

Руже и саднице воћа проверене квалитете Игор Саламон из Марадика више од 20 година има властити рсадник воћних садница и ружа. По професији је музичар, свира клавијатуре и хармонику и то му је било једино занимање док се није ожеенио и основао обитељ. Иако му се родитељи нису бавили пољопривредом и није имао своју земљу, одлучио је уложити властита средства, земљу узети у закуп, купити је и кренути у производњу садница. Сада годишње произведе 120.000 садница ружа и око 40.000 садница воћа. Осим на тржиште Србије, своје производе извози у Низоземску, Бјелорусију и Хрватску.

На идеју да се бави овим послом дошао је док је помагао пријатељу у рсаднику.

»Мој пријатељ је имао рсадник воћних садница. Будући да сам радним данима био слободан, помагао сам му у рсаднику. Уз њега сам пуно научио о послу и одлучио сам се тиме бавити. Земљу сам узео у закуп и купио 3.000 дивљих подлога за руже, засадио их и калемио прве године. Посао сам покренуо властитим средствима. Новац који сам уштедао уложио сам у куповину земље, стругова и трактора и свега што ми је било потребно за посао. У почетку смо радили мој отац, супруга и ја, а сада плаћам сезонске раднике по потреби. Од 3.000 подлога послије више од 20 година дошли смо на годишњу производњу од 120.000 садница ружа и око 40.000 воћних садница«, каже наш суговорник из Марадика.

Прво је посадио руже, а затим је асортиман проширио и на саднице воћа. О производњи садног материјала, садницама ружа и воћа, учио је из књига и текстова с интернета, а судјеловао је и на разним стручним предавањим. Швацтио је да то може бити озбилан посао ако му се посвети и уложи средства.

»Свих ових година покушали смо дати предност квалитети, која је у Србији доста контроверзна. Због постигнуте квалитете у производњи ове године имамо извоз у Низоземску, Бјелорусију и Хрватску. Осим тога, сурадујемо с многим компанијама дилјем Србије. Доста људи се бави овим послом али пуно је шкарта и илегалне производње. Код нас је од првог дана рсадник под контролом Министарства пољопривреде. Регистрирани смо, имамо редовите контроле садног материјала од стране инспекције и стручних служби. Добивамо сертификате и људи купују проверени садни материјал, здравствено исправан«, наводи Игор и додава да у понуди имају преко 100 врста садница ружа подијељених у разне групе: мини руже, затим парковске руже или флорибунде многоцвјетнице, чајевке, руже пузавице или пењачице, грмолике руже и руже стаблашице те широк асортиман воћних садница: јабуке, круше, брескве, вишње, трешње, шљиве и кајсије.

У наставку разговора каже како у рсаднику има посла тијеком цијеле године.

»У овом раздобљу је садња нове подлоге коју ћемо калемити у лето. У вељачи и ожујку садимо воћну подлогу и подлогу ружа. Од липња креће калемљење ружа, а након тога у коловозу калемљење воћних садница. У међувремену нам стиже све оно што смо прошле године накалемили, јер систем производње траје двије године. Затим следи шпартање, копање, прскaнje, његовање садница и плијевљенје садница како би се довро формирале. Подлогу коју сада садимо калемимо у српњу и у коловозу и она се вади тек следеће године у јесен као готов производ. У липнju припремамо саднице за вађење, a након тога следи пакирање и продажа. У просинцу и сијечњу радимо извоз«, наводи Саламон.

Производњa без хербицида

Како су се количине производње временом повећавале, било je потребно осигурати додатну механизацију, но због квалитете доста тога се ради ручно.

»Пуно радимо струјно, али пошто je у питању рсадник и захтјевно je, доста тога се мора радити ручно, мотиком. Не користим хербициде у садноњ материјалу и пуно новца потрошим на сезонске раднике који копају два-три пута у сезони. Лакше je само пошприцати траву. Унаточ томе да је плаћање сезонских радника скупље од прскњања, квалитета садница је боља када се ручно одржава и то ми je најважније«, каже Игор и додава да му je тренутно најпотребнија хладњача и складишни простор које сада узима у закуп.

Послије више од 20 година бављења овим послом каже да je задовољан. И даље се бави глазбом; каже да га оба посла испуњавају.

»Саднице су због квалитете нашле тржиште и задовољан сам. Не могу произвести онолико колико бих могао продаи. Не могу проширити капацитете јер je проблем радна снага, као и свуда у пољопривреди. Волим и један и други посао. Битно je да човjек нађе неки ритам, а мени je то лако. Викендом свирам, a радним данима радим у рсаднику. У глазби се психички умарам, у буци sam, а опуштам се у рсаднику и одмарам на свјежем зраку. Годе ми оба посла и мислим да су у доброј комбинацији«, каже на краju разговора господарственик из Марадика.

С. Д.

Извор: Хрватска ријеч