Поврће с којим нема грешке – увек се исплати

На производњи шаргарепе у Србији се може лепо зарадити јер она има прођу и код нас и у иностранству, али се мора и пристојно уложити и правилно њоме бавити, кажу произвођачи.

Производња шаргарепе у Србији може бити врло уносан посао, али захтева одговарајућу структуру земљишта, довољну количину воде, као и благовремену заштиту биљака. Уколико имате песковито и алувијално земљиште са ПХ вредношћу између 5,5 и 6,5, она је добар избор. Али, треба имати у виду да машине за производњу коштају, и да повртари ове године нису гасили пумпе за наводњавање, кажу у прилогу АгроТВ.

Тражи посла и услове али и враћа вреднима
Шаргарепа је у Србији засејана на око 3.500 хектара, а ово годишњи род оцењен је као изузетно квалитетан. Тренутна цена на тржишту варира, али просечно износи око 60 динара по килограму, у зависности од регије и квалитета производа. О приступима и разликама у узгоју Шаргарепе АгроТВ је разговарао са двојицом искусних повртара.

Први је Стефан Видовић из Футога, недалеко од Новог сада, на својих двадесетак хектара, поред лука, кромпира и купуса, даје значајан простор шаргарепи. Са друге стране, Тибор Молнар из Лукиног Села близу Зрењанина сваке године со својом породицом засеје између 30 и 40 хектара.

– То су почели моје родитељи да се баве тиме, ја сам само гледао њих и наставио тиме да се бавим. И тако је остала у нашој фамилији већ 20 година – каже Стефан.

Илустрација: Српска шаргарепа је тражена и на домаћем и на тржишту у иностранству

У породици Молнара увек су имали мање количине шаргарепе али сада је то много озбиљније.

– У једном моменту се појавила могућност неког удруживања, ту је постојала једна огромна линија за прање а знамо да добро пролази у иностранству – објаснио је Тибор разлог данашње производње.

Али, није то баш тако да се „одлучиш за шаргарепу“ и правиш паре на њој. Оба произвођача истичу да је обавезан анализа земљишта чак и након што се крене са производњом.

Радницима и до 455 динара на сат
Потребе за физичким радницима су рак-рана не само домаће пољопривреде.

– У главном ми имамо уигран тим који ради целе године код нас, који је ту локално карактера, што би се рекло, а када имамо потребу за неким већим бројем радника, договарамо се са људима који су заинтересовани да раде. Што се тиче сатнице, има великих осцилација у зависности од одговорности и обима посла, од тога зависи и зарада. Креће се од неких 350 динара, па до 500 – каже Стефан.

– Свакако то је најосновнији део нашег позива. Без анализе воде и без анализе земљишта никад не крећемо да радимо – каже Стефан док Тибор додаје да се на основу тих параметара додају храњива и тиме смањују трошкови у производњу.

Трошкови воде и радника, диктирају и цену производа
Ова сезона је посебна због појачаних потреба за наводњавањем. Иначе, шаргарепа је врло захтевна култура што се тиче снабдевања водом, поготово у завршном периоду када треба да налива корен.

– Ова година је била специфична, где је готово два месеца није пало кап кише и агрегати се апсолутно нису гасили. Једноставно, суша учинила своје. Ми смо дали све од себе да спасимо што је да спасти, да произведемо што боље квалитет робе, али утицала је ова суша на наше приносе, без обзира на наш труд, залагање и одрицање – истиче Стефан.

Трошкови воде и радника, диктирају и цену производа и она неће моћи да на 30 до 40 динара по килограму већ ће морати 10 до 15 динара навише, кажу произвођачи.

– То више нећемо моћи да поднесемо. Просечни приноси, тренутно по хектару, су негде од 40 до 60 тона по хектар. Ако цена буде била мало боља, бићемо задовољни али у овом тренутку, смо ту негде на граници – напомиње Стефан.

Илустрација: Код нас су мањи приноси, али је квалитет бољи

Каква се роба тражи
Тибор истиче да су европски приноси и 100 тона по хектару а да они постижу тек 50 тона, од чега је 70% прве класе.

– Нисмо ту ни близу а ако то не стигнемо, неће моћи да парирамо светској цени – наглашава овај произвођач.

А ни сва тржишта не траже исту робу.

– Већина земаља у региону траже се ситнија роба, уједначенија, глатка, лепог лица. Једино за извоз према Румунији другачији, они траже крупнију робу, а све остале земље у региону траже ситнију као и, генерално, домаће тржиште – истиче Стефан.

Извор: https://biznis.kurir.rs/moj-biznis/9445873/da-li-se-isplati-proizvodnja-sargarepe

ФОТО: Pixabay