Печурке – здрава храна препуна лековитих својстава

Јесен је време када шуме широм Србије постану богати извор здраве хране. Поред разних врста дивљег воћа наше шуме су изузетно богате и гљивама. Процена је да у српским шумама расте око 150 врста гљива, али се саветује велики опрез приликом брања, а посебно конзумирања. Неопходно је знање како би се разликовале јестиве од отровних печурака које могу бити врло опасне. Некад су отровне и јестиве печурке толико сличне да их је готво немогуће разликовати. Од отровних шумских плодова јестиве печурке се разликују по  структури хименофора, бојом и обликом тела, као и мирисом и укусом.

Српске шуме препуне здраве хране

Печурке су међу најстаријим организмима на Земљи, а поједине врсте постоје више од 1,5 милијарди година. У исхрани људи користе се од почетка људске цивилизације. Спадају у једну од највећих специфичних група живих организама, које су постале саставни део копнених и водених екосистема. Поред шампињона које су најчешће узгајане печурке на свету, код нас се у исхрани користе и лисичарке, смрчак, вргањи, буковаче, тартуфи…

Печурке су фасцинантни организми који припадају посебној врсти – гљивама. За разлику од биљака, печурке немају хлорофил и не користе фотосинтезу, већ се хране разлагањем органске материје. Имају кључну улогу у екосистемима јер помажу у разградњи мртвог биљног и животињског материјала, чиме обогаћују земљиште и омогућавају рециклажу нутријената.

Илустрација: Саветује се велики опрез приликом бербе печурака у шуми како јестиве не бисте помешали са ортовним гљивама

Печурке се размножавају спорама, ситним честицама које кад падну на погодно тло, клијају и развијају мицелијум – мрежу танких нити које чине вегетативно тело гљиве. Мицелијум печурака може да формира огромне подземне мреже које се шире на површини од неколико стотина квадратних метара. Печурке обожавају обилну кишу и топло време, воле влагу и сунце, а не подносе јак ветар. Расту током целе године и могу се брати од најранијег пролећа до касне јесени. Уколико им не одговарају метеоролошки услови гљива ће мировати и чекати право време да никне. Типична печурка се састоји од шешира и стручка. Испод шешира се налазе цеви које садрже споре, путем којих се печурка размножава.

Печурке се најчешће користе у свежем стању за припрему разних врста гулаша, сосова, чорби, али се могу наћи и мариниране, сушене или у праху, као зачин. Печурке веома кратко живе, брзо расту и садрже чак 90 % воде. Научно је доказано да су богате протеинима, амино-киселинама, као и специфичним гљивичним шећерима – микозом и гликогеном. Богат су извор калијума, фосфора, сумпора, магнезијума, натријума, калцијума, хлора, витамина А, Ц, Д и целе групе Б витамина, као и ензима који су од посебног значаја јер побољшавају апсорпцију хране у људском организму.

Илустрација: Печурке се могу наћи и сушене као зачин у нашим продавницама 

Најздравихе печурке на свету

Печурке садрже широк спектар биоактивних једињења која пружају различите здравствене користи, због чега се хиљадама година користе у традиционалној медицини широм света, а посебно су цењене у Кини, Јапану и Русији. Неке од најважнијих лековитих својстава печурака укључују подршку имунолошком систему, антиоксидативна и противупална дејства, чувају срце и нервни систем. Неке од најпознатијих печурака по својим лековитима својствима су:

1. Reishi (Ganoderma lucidum) – позната је као „гљива бесмртности“ која стимулише имуно систем у борби против инфекција и разних обољења, а може утицати на смиривање аутоимуних реакција.
2. Shiitake (Lentinula edodes) – садржи лентинан, полисахарид који побољшава функцију имунолошког система и може помоћи у борби против вируса и бактеријских инфекција. Садржи једиње еритаденин који смањује холестерол, и бета-глукан, који доприноси здрављу срца.
3. Chaga (Inonotus obliquus) – Има висок ниво антиоксиданса и користи се за подршку здрављу ћелија, као и за побољшање општег здравља.

Већина печурака су богате антиоксидансима као што су ерготионин и глутатион, који помажу у борби против оксидативног стреса, чувајући ћелије од оштећења и спречавајући дегенеративне болести. Печурке могу побољшати ниво липида и умањити лош холестерол чиме помажу у заштити срца и крвних судова.

Да бисте избегли могуће тровање или компликације можда је најбоље печурке куповату у маркетима. Ово су предности две најпродаваније врсте печурака код нас – шампињона и буковача.

 

Илустрација: Буковача је осличан извор протеина и витамина

Шампињони – одличан су извор витамина Б групе који помажу у метаболизму енергије, функцији нервног система и одржавању здраве коже. Садрже значајне количине селена, важног антиоксиданса који штити ћелије од оксидативног стреса. Богати су бакром, калијумом и фосфором, важним минералима за функцију срца, формирање црвених крвних зрнаца и здравље костију. Шампињони су природно без холестерола, а студије сугеришу да влакна у овим печуркама могу допринети смањењу апсорпције холестерола из хране. Садрже антиоксидансе попут ерготионина и глутатиона, који помажу у неутрализацији слободних радикала и смањењу оксидативног стреса у телу, чиме помажу у превенцији старења и хроничних болести. Шампињони су нискокалорични и имају низак гликемијски индекс, па не изазивају нагли скок шећера у крви.

Буковаче – су одличан протеина, садрже витамине Б групе (Б1, Б2, Б5, Б6), фолате, гвожђе, цинк, фосфор и калцијум, који подржавају енергију, нервни систем, функцију мишића и здравље костију. Имају природна антимикробна једињења која могу помоћи у борби против бактеријских инфекција. Њихово противупално дејство чини их корисним за особе са инфламаторним болестима, попут артритиса, јер могу помоћи у смањењу упале и симптома повезаних са боловима.

Аутор: Драгана Петровић

Извор: Агробизнис магазин