Пашканат – заборављено поврће које су јели наши преци

Колико пута сте чули како су се наши преци хранили много здравије од нас? Њихова исхрана била базирана на намирницама које су сами узгајали и које су успевале на нашим просторима. Пре него што је кромпир стигао у Европу, пашканат је био једна од основних намирница, нарочито у средњем веку. У питању је коренаста повртарска биљка која је некада имала много значајније место у исхрани него данас. Потиче из области источног Медитерана и западне Азије, одакле се проширио по целој Европи. У Србији се гајио вековима, али је последњих деценија неправедно запостављен, иако је изузетно хранљив чак и лековит.

Пашканат (лат. Pastinaca sativa) познат и под именом пастрњак је двогодишња биљка из породице штитара (као шаргарепа и першун) са дугим, беличастим кореном слаткастог укуса и интензивне ароме. Управо овај специфичан, благо орашаст укус чини га све популарнијим у модерној гастрономији где се ово поврће на велика врата враћа у исхрану. И не само због своје ароме већ и због бенефита по људско здарвље.

Слађи кад промрзне

Пашканат се у Србији некад се садио у свакој башти, лако се гаји, али захтева стрпљење. Воли умерену климу и добро подноси ниске температуре, чак и мраз, што га чини идеалним за јесењу и зимску употребу. Најбоље успева на растреситим и плодним земљиштима, богатим хумусом. Тешка, збијена и глиновита земља нису погодне јер доводе до деформисаног корена. Земљиште треба да буде добро дренирано, са неутралном до благо киселом pH вредношћу. Сетва пашканата обавља се рано у пролеће, већ у марту зато што семе споро клија и потребна му је влага. Семе пашканата брзо губи клијавост зато је важно користити искључиво свеже семе, посејати га густо, а касније проредити. Сеје се директно у земљу у редове на дубину од око 2 цм. Период клијања може трајати и до три недеље, па је важно редовно одржавати влагу, односно заливати ако је потребно. Не користити свеж стајњак јер доводи до деформисаног и разгранатог корена, већ органско ђубриво мора бити добро прегорело и унето у земљу у јесен месецима пре сетве. Пашканат воли хладније услове зато је важно сејати га у рано пролеће, јер касна сетва доводи до слабијег развоја корена. Током клијања и раста корена потребна је уједначена влага зато што дужи сушни периоди доводе до дрвенастог и љуткастог укуса пашканата. Не заборавите на проређивање након ницања како корен не би остао ситан и издужен.

Илустрација: Пашканат је изузетно здрав и може се користити уместо кромпира

Како саветују искусни баштовани пашканат не треба садити у исту земљу после шаргарепе, першуна и целера, а на месту где сте га раније садили можете га поново посејати тек након три до четири године како би се смањио ризик од болести и штеточина. Берба је у јесен од октобра, а пашканат, према савету искусних баштована треба оставити у земљи током зиме. Наиме, после првих мразева постаје још слађи, јер се скроб у корену претвара у шећере. Ароматичан укус и мирис потичу од етеричног уља кога има највише у корену.

Пашканат је прави мали рудник хранљивих материја. Богат је влакнима, сложеним угљеним хидратима, витаминима и минералима. Садржи витамин Ц, витамине Б групе (посебно Б6 и фолну киселину), као и значајне количине калијума, магнезијума, калцијума и гвожђа. Захваљујући високом садржају влакана, пашканат повољно делује на варење, подстиче рад црева и помаже у регулисању нивоа шећера у крви. Калијум доприноси здрављу срца и крвних судова, док антиоксиданси помажу у борби против упалних процеса у организму. Посебно се препоручује за конзумирање током зиме како би се ојачао организма и лакше се изборио са вирусима и грипом.

У народној медицини пашканат се користио као природни диуретик, за подстицање излучивања воде из организма, али и као средство за јачање имунитета. Препоручује се особама са слабим варењем, анемијом, повишеним крвним притиском и онима који желе лагану, а хранљиву исхрану током зиме. Његов низак гликемијски индекс чине га идеалним за дијеталну исхрану. Пашканат се препоручује и за следећа стања:

• за јачање срца и регулисање његовово неправиланог рада
• регулише крвни притисак и ојачава зидове крвних судова
• побољшава варење и отклања сметње при варењу
• смирује желудачне грчеве и болове
• побољшава рад црева
• позитивно делује на бубреге побољшавајући њихов рад, излучивање мокраће, а помаже код песка и камена у бубрегу
• има умирујуће дејство па помаже код неурозе, немира и несанице

Пашканат се може припремати на најразличитије начине. Може се кувати, пећи, пасирати, додавати у чорбе, супе и варива, али и користити као замена за кромпир у пиреу.

Извор: Агробизнис магазин

ФОТО: Freepik