Ова биљка расте свуда око нас, а не знамо колико је моћна и лековита

Мало је биљака које су толико познате, распрострањене и корисне као што је нана односно мента. Њен освежавајући мирис, благо љуткаст укус и бројна лековита својства учинили су да нана постане једна од најпопуларнијих лековитих биљака на свету. Данас је можемо наћи у чајевима, лековима, пастама за зубе, козметици и прехрамбеним производима, али употреба нане почиње много раније. Људи древних цивилизација су знали за њена лековита својства, па историја употребе нане стара је више од три хиљаде година. Археолози су листове ове биљке пронашли у древним египатским гробницама, што показује да је била цењена још у доба фараона. У античкој Грчкој и Риму нана је коришћена као лек, али и као мирисна биљка којом су се ароматизовале просторије и храна. У време античке Грче препоручивала се за боље варење и освежавање организма, док је римски природњак Pliny the Elder веровао да њен мирис подстиче концентрацију и јача памћење.

Према једној старој легенди из грчке митологије, нана је настала од прелепе нимфе Minthe. У њу се заљубио бог подземља Хад што је изазвало љубомору његове супруге, богиње Персефоне. Према легенди она је нимфу претворила у малу биљку, а Хад је, желећи да ублажи њену судбину, подарио биљци снажан и пријатан мирис.

Илустрација: Нана је једна од најпопуларнији лековитих биљака која се већ хиљадама година користи за лечење

Нана ( лат. Mentha piperita) је природни хибрид две врсте – водене и баштенске нане, а природно најчешће расте у умереним климатским подручјима Европе и западне Азије. У природи се може наћи уз потоке, реке, на влажним ливадама и у сеновитим деловима шума. У Србији је распрострањена готово свуда, нарочито у равничарским пределима и уз речне токове, где има довољно влаге. Иако расте самоникло, нана се успешно гаји и као пољопривредна култура. Најчешће се узгаја због производње етарског уља и сушеног листа који се користи за чајеве и лекове. Биљка се размножава подземним изданцима, а на истој парцели може да остане и до пет година. Најбоље успева на плодним и влажним земљиштима, па су подручја као што су Мачва, Посавина, Срем и долина Мораве посебно погодна за њено гајење.

Лековита својства нане потичу од њених активних супстанци. Најважнија међу њима је ментол, једињење које даје карактеристичан осећај свежине и хлађења. Поред њега, у нани се налазе и ментон, флавоноиди, танини и розмаринска киселина. Управо ова комбинација супстанци делује благотворно на дигестивни систем, ублажава грчеве у стомаку, смањује надимање и помаже код мучнине. Нана такође има благо антисептичко и противупално дејство, па се често користи и код прехладе, кашља и главобоље.

У народној традиционалној медицини нана има посебно место. Чај од нане један је од најчешће коришћених напитака код стомачних тегоба, а многи га пију и као средство за смирење и опуштање. У многим домаћинствима се и данас сматра првим природним леком за варење.

Када је реч о сакупљању нане у природи, најбољи период за бербу је од краја маја до краја јуна када биљка садржи највише лековитих својстава. Бере у време када почиње да цвета, јер тада садржи највише етаричних уља. Надземни део се сече на висини од десетак центиметара изнад земље, како би биљка могла поново да израсте. У повољним условима нана се може брати два или чак три пута током једне сезоне. Препорука искусних травара је да се нана бере ујутру кад падне роса по сунчаном дану. Након бербе следи сушење, које је веома важно за очување лековитих својстава. Стабљике се обично вежу у мале снопове и суше на проветреном и сеновитом месту, без директног сунца. Листови се могу раширити и у танком слоју на папиру или платну. Температура сушења не би требало да пређе 40 степени, јер више температуре могу уништити етарична уља.

Илустрација: Бере у време када почиње да цвета, јер тада садржи највише етаричних уља

Када се нана потпуно осуши, листови се одвајају од стабљике и чувају у стакленим теглама, папирним кесама или платненим врећицама. Важно је да место буде суво и тамно, јер светлост и влага могу утицати на квалитет биљке. Ако се правилно складишти, сушена нана може задржати мирис и лековита својства и до годину дана.

Захваљујући својој ароми и лековитости, нана је вековима остала једна од најцењенијих биљака у народној медицини. Од древних митова и старих рецепата до савремених фармацеутских препарата, њена вредност није изгубила значај. Данас, када се све више људи враћа природним лековима, нана поново добија место које је одувек имала као једноставан, доступан и мирисан дар и лек из природе. Нана не само да лепо мирише и лечи, већ мирис ментола одбија мраве, мољце, бубашвабе и лисне ваши. Довољно је неколико листова свеже или суве нане ставити око поврћа као што су парадајз, краставац или паприка, па ће одбити лисне ваши и ситне штеточине без употребе хемије.

Извор: Агробизнис магазин

ФОТО: Pixabay