Маслачак – нежни жути цвет са моћним лековитим својствима

Маслачак је једна од оних биљака које сви препознајемо, а ретко ко заиста познаје. Многи га сматрају обичним коровом који ниче по ливадама, двориштима и поред путева, али у народној медицини маслачак је изузетно цењен због својих лековитих својстава. Познат је под бројним народним именима: попина погачица, жутиница, жућаник, жуто зеље, млечика, млечац, ветроказ…

Иако тачно порекло маслачка није познато, његова лековита својства била позната још у античко доба. Стари Грци и Арапи користили су га за ублажавање болова у стомаку и проблеме са варењем. У средњем веку, посебна пажња поклањала се млечној, белој течности која се цедила из стабљике јер се веровало да помаже код болести очију и замућеног вида. У традиционалној кинеској медицини маслачак се користи код стомачних тегоба и упала, а верује се „покреће“ застоје у организму.

Маслачак (лат. Taraxacum officinale) је вишегодишња зељаста биљка са снажним, вретенастим кореном који може да продре и до пола метра у дубину земље. Иако надземни део биљке изгледа нежно и крхко, а достиже висину од свега 20 до 25 центиметара, управо захваљујући корену маслачак опстаје и на најнеприступачнијим местима. Није захтеван када је у питању земљиште, али најбоље успева на влажним ливадама и сунчаним, отвореним просторима. Стабљика је шупља, листови су дубоко назубљени и груписани у приземну розету, док су цветови јарко жути, језичасти, сакупљени у округле главице пречника до пет центиметара. Цветови се затварају ноћу и по облачном дану. Након цветања појављује се препознатљива бела, пахуљаста лоптица која се састоји од многобројних ситних семенки које имају „репове“, па их ветар лако разноси на велике удаљености. Једна биљка може да произведе између 3.000 и 8.000 семенки које клијавост задржавају и неколико деценија.

Маслачак је изезетно лековит што потврђују савремена истраживања и његова употреба у званичној фармокологији. Садржи горке материје које подстичу рад дигестивног система, флавоноиде са антиоксидативним дејством, инулин који је од изузетног значаја за особе са дијабетесом, као и бројне витамине и минерале. Богат је витамином Ц, провитамином А, калијумом, гвожђем, магнезијумом и органским киселинама. У званичној фармакологији најчешће се бере и користи биљка у фази цветања, од марта до маја, док народна медицина иде корак даље, па се  маслачак се бере и пре цветања, а лековити су сви његови делови: корен, лист и цвет. Због свог састава маслачак се традиционално користи за пролећно „чишћење крви“ и јачање организма након зиме. Подстиче лучење жучи, побољшава варење, делује као благ диуретик, поспешује рад бубрега и помаже избацивање вишка течности из организма.

Илустрација: Маслачак је изезетно лековит што потврђују савремена истраживања и његова употреба у званичној фармокологији

У народној медицини маслачак се користи код широког спектра тегоба: гихта, реуматизма, кожних екцема, чирева, слабог апетита и малокрвности, код смањеног мокрења и као помоћно средство код шећерне болести. Сматра се природним савезником за побољшавање циркулације и општег стање организма. Маслачак може да се користи на разне начине. Млади листови и свеж корен користе се у салатама, посебно у пролеће, када је организму најпотребнија детоксикација. Постоје тинктуре од маслачка, а посебно је цењен чај од корена маслачка. Једна пуна мала кашичица исецканог корена прелије се са четвртином литра хладне воде, остави да одстоји преко ноћи, а сутрадан се загрева до кључања и процеди. Чај се пије гутљај по гутљај, пола сата пре и после доручка. Препорука је да се користи највише две до три недеље и обавезно уз претходну консултацију са лекаром.

Иако је маслачак природан и широко коришћен као лековита биљка не би требало да га користе особе са каменом у жучи и зачепљеним жучним каналима зато што подстиче лечење жучи, па може изазвати јаке болове. Не препоручује се ни пацијентима са чиром на желуцу и дванаестопалачном цреву због високог садржаја горких материја, као ни особама које су алергичне на биљке из породице главочика (камилица, амброзија, невен, хризантеме) али ни болесницима који узимају диуретике и лекове за срце. Наиме, маслачак има диуретичко дејство и богат је калијумом, па у комбинацији са лековима за избацивање воде и терапијом за срце може доћи до поремећаја електролитне равнотеже, што може бити опасно. Такође, не препоручује се ни дијабетичарима који примају инсулин, јер може доћи до превеликог пада шећера односно хипогликемије што може бити опасно за дијабетичара.

Извор: Агробизнис магазин