Лешник је све траженији, а ево и зашто

Лешник је орашасти плод леске (лат. Corylus avellana) који спада најздравије коштуњаве плодове. Бројна научна истраживања доказала су позитиван утицај лешника на човеково здравље, а признат је и у народној медици у којој се најчешће припрема чак од коре леске или коре плода који је добар за многе болести. Годишње се произведе више од 800.000 тона лешника, а највећи потрошач је чувена италијанска кондиторска компанија Фереро која откупи 25 посто свих светских залиха овог воћа за своје производе, пре свега за чоколадни намаз Нутелу по којој су и најпознатији.

Илустрација: Некада се веровало да је лешник плод знања и мудрости, а добар род леске указивао је на дугу зиму

Плод знања и мудрости
Лешник води порекло из Мале Азије, а бројна археолошка истраживања доказала да су лешник у исхрани људи користили још пре 8.000 година. Његово узгајање датира још из периода старих Римљана. Некада се веровало да је лешник плод знања и мудрости, а добар род леске указивао је на дугу зиму.
Леска расте у облику грма на плодним и растреситим подручјима. Има заобљене дугуљасте листове, а стабло може да достигне висину од неколико метара. Цветови се јављају пре листова и могу бити мушки и женски. Плодови се групишу у гроздове и имају омотач који је смеђе боје и језгро. У зависности од сорте и подручја гајења, берба лешника се обавља од краја јула до почетка септембра. Плодови леске су зрели и спремни за бербу када промене боју, омотач се сасуши, а они лако из ње испадају на земљу. Најбољи квалитет плодови имају у пуној зрелости, када се повећава количина олеинске киселине која даје специфичну арому језгру. Лешник у љусци може да се чува на собној температури годину дана и да не изгуби ни мрвицу свог квалитета. Међутим, лешник може да се чува и у хладњачама на температури између два и четири степена две до три године.
Плод лешника најчешће се користи сиров или као додатак за бројне посластице. Током три деценије истраживања научници са Харварда су доказали да редовно конзумирање језгра лешника смањује ризик од срчаних обољења за чак 20 процената. Наиме, лешник је богат незасићеним мастима које су изузетно корисне за кардиоваскуларни систем, а велика концентрација олеинске киселине снижава лош холестерол. Око 100 грама лешника може да задовољи 86 процената препорученог дневног уноса витамина Е који повољно делује на кожу, косу и крвне судове, па самим тим чува и срце. Ако се лешник редовно конзумира, може да снизи притисак, а добар је и као антиоксиданс. Осим тога познато је да је језгро лешника богато протеинима и витаминима из Б групе, посебно витаминима Б6 и Б1 који су важни за мишићну масу, енергију, јачање концентрације и целокупног нервног система. У плоду леске има и витамина А који повољно делује на кожу, косу, јачање зуба и поспешује рад имуно система. Лешници су јако добар извор минерала – мангана, бакра, магнезијума, фосфора и гвожђа. Занимљиво је да у лешнику има знатних количина фолне киселине која се најчешће налази у лиснатом поврћу, али се потпуно уништава током термичке обраде поврћа. Фолна је киселина неопходна за правилан развој беба у мајчиној утроби, па се трудницама препоручује да редовно једу лешник како би се смањила могућност спонтаног побачаја и деформитета новорођенчади.

Илустрација: Због исплативости производње у Србији ниче све више засада лешника

Лешник у народној медицини
У енергетском смисли лешник је изузетно вредна намирница која се препоручује спортистима и младима, док је старијим особа користан је као превентива од срчаног удара и за одржавање виталности. У односу на остало воће лешник има и пет одсто више калијума који је такође важан за правилан рад срца. Према речима стручњака најбоље је конзумирати га у свежем стању када има и највише бенефита за људски организам. Специфичан укус који има лешник дугује биљним уљима које чине 60 процената на 100 грама плода, па нутриционисти препоручују да се не једе више од 30 грама овог воћа дневно, посебно уколико водите рачуна да се не угојите.
Чај од лешника посебно место у народној медицини, а припрема се од коре леске. Од овог чаја праве се облоге за отворене ране које настају услед проширених вена, док се чај од љуске или неољуштеног лешника користи за ублажавање тегова код хемороида и уринарних инфекција. Лешник се већ вековима користи и у кинеској медицини и, наводно је добар за лечење импотенције.
Последњих година у исхрани, али и козметичкој индустрији све је траженије уље од лешника. Добија се цеђењем језгра лешника и ово уље се показало као одличан препарат за негу коже, посебно суве и проблематичне која је склона акнама. Лешниково уље хидрира кожу, пружа тонус и поспешује регенерацију, добро и брзо упија, те не оставља масне трагове. Од 100 килограма сировог лешника добија се око 45 литара уља које се због својих природних и здравих компоненти све више користи у кулинарству, посебно у Америци, Француској, Италији и Турској. Од остатака лешника после цеђења прави се специјално брашно од лешника које хлебу и пецивима даје специфичан укус.

Извор: Агробизнис магазин

ФОТО: Pixabay