Киселим млеком се лечио и француски краљ

Само једна шоља млека обезбеђује организму 30 одсто дневних потреба калцијума који изграђује и одржава кости и зубе јакима. Због тога се редовна употреба крављег млека препоручује деци и тинејџерима у периоду раста и развоја. Лекари саветују да се млеко редовно пије у позном животном добу за регенерацију коштаног ткива које се губи старењем. О употреби млека код одраслих људи воде се бројне полемике зато се као здрав избор могу користити млечни производи као што су кисело млеко, јогурт, павлака и кефир. Већ вековима ови млечни производи користе не само као храна већ и лек у народној медицини. Агробизнис магазин је истраживао шта садрже и зашто су све добри ови производи. Титулу најбољег без премца је добио кефир.

Кисело млеко еликсир младости
Кисело млеко се под разним именима широм света користи већ вековима и најчешће се правило од крављег и овчјег млека. Откриће киселог млека приписује се бугарским сточарским племенима која су технику кисељења млека открили народима Османлијског царства. Прославио га је Сулејман Величанствени у 16. веку када је свог дворског лекара послао да излечи краља Француске од стомачних тегоба после чега је кисело млеко названо “чудотворним леком за краља”. Кисело млеко се пије да окрепи душу, излечи тело а у народној медицини се сматрало за еликсир младости у коме се крије тајна дуговечности.
Добија се кисељењем односно ферментацијом млека, односно кад се у свеже скувано и топло али не врело млеко дода чаша киселог млека. Све се измеша и остави на топлом на температури између 16 и 20 степени око четири сата да се млеко природно ферментише. Након тога се стави у фрижидер. Важно је да млеко буде свеже и да не загори приликом кувања. Кисело млеко је беле боје, глатко је и чврсто, има благо кисео укус и садржи само 65 калорија у 100 г. Природно регулише баланс бактерија и цревне микрофлоре а у народној медицини користи се као лек за стомачне и цревне тегобе, али и као врло ефикасно средство против опекотина од сунца на кожи.

Илустрација: Јогурт се сматра за пробиотик зато што садржи ‘’добре’’ бактерије које позитивно утичу на цревну флору и имуни систем

Јогурт
Јогурт је ферметисани млечни напитак који се добија загревањем млека и додавањем бактерија из млечне киселине. Сматра се за пробиотик зато што садржи ‘’добре’’ бактерије које позитивно утичу на цревну флору и имуни систем. Верује се да се јогурт у људској исхрани користи од 6. века пре нове ере а стари Грци су га пили заслађен медом. Сама реч јогурт је турског порекла и потиче од глагола ‘’yогурмарк’’ што значи ‘’згуснути’. Сличан је киселом млеку али је течнији и блажег укуса, мада постоји и грчки јогурт који је кремасте структуре у односу на онај који смо ми навикли да пијемо. Јогурт садржи „добре“ бактерије које јачају имуни систем, беланчевине које стимулишу рад мозга, калцијум, протеине, витамине Д и Б12 који је неопходан за стварање црвених крвних зрнаца што утиче на снабдевање организма кисеоником. У народној медицини користи се слично као и кисело млеко за стомачне проблеме и против опекотина.

Павлака
Упоредо са настанком јогурта развијала се и технологија прављења павлаке. Верује се да су стари Римљани правили павлаку, додуше другачију од ове какву ми данас једемо. Павлака настаје скупљањем масноће са површине млека. Услед деловања бактерија млечне киселине млеко се кисели као и павлака која се прикупља на површини. У зависности од дужине стајања као и степена киселости добијамо слатку павлаку која се користи за колаче као шлаг, киселу павлаку која се прикупља у одмаклој фази киселости или неутралну павлаку која је густа течност која се употребљава за припрему разних врста сосева. Павлака у траговима садржи органске киселине, микроелементе, витамине А, Е, Б2, Б12, Ц који повољно утичу на здравље људи. Због чињенице да садржи калцијум корисна је за раст и јачање костију. Мана јој је што садржи доста масти па је треба умерено употребљавати. У народној медицини користи се за ублажавање стреса и то тако што се у павлаку дода кашичица меда.

Кефир
Кефир се сматра најздравијим млечним производом. Сличан је јогурту али благог укуса и глатке текстуре. Кефир води порекло са Кавказа, познат је по својим лековитим својствима и као превентива многих болести. Богат је антибактеријским и пробиотским својствима а може се правити од било које врсте млека. Припрема се од прокуваног и охлађеног свежег млека и кефирне гљиве која се стави у стаклену посуду налије се хладно млеко, покрије газом и остави на собној температури 24 сата. Након што се млеко укефирило гљива се извади, опере под млазом хладне воде и поново може да се користи или чува у мало млека у фрижидеру. Кефир задржава свежину 4-5 дана и чува се у фрижидеру. Могу да га пију и особе осетљиве на лактозу јер се гљива се храни млечним шећером и на тај начин „прочисти“ млеко од лактозе.
Овај напитак специфичног укуса права је ризница минерала и витамина, укључујући и Б12. Садржи корисне бактерије које помажу да се обнови цревна флора, регулише варење, очисти дебело црево и спрече гастритис и чир. Кефир чисти све унутрашње органе од јетре, слезине, жучи, преко крвних судова, јача и нервни систем, регулише спавање, отклања малаксалост и умор, побољшава памћење…

Извор: Агробизнис магазин

ФОТО: Pixabay/Unsplash