Иако вађење кромпира још није кренуло, на гламочким пољима ове године очекује се натпросјечан род, јер су временске прилике ишле наруку пољопривредницима овог краја.
До изласка на њиве није остало много, а према ријечима Синише Шолака, предсједника Удружења “Гламочки кромпир”, кромпир ће се вадити у другој половини септембра.
“Ова година, климатски гледајући, биће веома родна зато што није било много сушних периода и што је киша падала буквално када треба, и у цвату и ових дана. Основни индикатор је да се произвођачи не жале да је суво. Иако се не могу вршити процјене, мислим да ће урод бити натпросјечан. Временски услови су били повољни и то баш по све повољни”, каже Шолак.
И док ће им урод ићи наруку, проблем пољопривредницима ће потенцијално представљати радна снага, али како каже Шолак у разговору за “Независне новине”, раднике морају наћи, јер не смију дозволити да кромпир пропадне.
“Ситуација је још компликованија него прије, људи је све мање. Долазе радити људи из Шипова, Бугојна, разних крајева… Све ово иде ка повећању механизације производње, све ће се морати прилагодити машинској производњи. Нестаје становништво, а самим тим и радна снага”, истиче Шолак за “Независне новине”.

Илустрација: Чувени гламочки кромпир добио је ознаку географског порекла и постао бренд
Иначе, гламочки кромпир је однедавно заштићен ознаком географског поријекла, а уписом у Регистар географских ознака и имена поријекла, и званично је постао бренд, што је произвођачима донијело бенефите.
“Пажњу смо дефинитивно привукли. Чињеница је да постајемо препознатљивији и да закон, такође, иде у прилог пласману производа заштићеног географског поријекла, а чињеница је и да смо тотално нови на тржишту и да треба да тражимо своје мјесто”, каже он.
Након што су добили ознаку географског поријекла у БиХ, Удружење “Гламочки кромпир” наставило је даље са сличним активностима, па су тако сада у процесу заштите жига, односно визуелног идентитета, што ће, како каже Шолак, бити завршено до краја године.
“Наредне године ћемо ићи на упис на листу ознаке ЕУ, па ће то бити пуна препознатљивост”, открива Шолак за “Независне новине”.
Према правилима, након што се одређени прехрамбени производ региструје у БиХ, може услиједити подношење захтјева за његову регистрацију ознаке на нивоу Европске уније.
Правила за узгој и чланство у удружењу су ригорозна, а све због квалитета и коначног производа, па како каже Шолак, док се једни чланови укључују, други се искључују из удружења.
“Ако смо се базирали да се бавимо квалитетом, онда морамо да држимо до тога и контролишемо све параметре. И даље остају иста правила, сарадња са истим институцијама, као и иста провјерљивост квалитета производа скенирањем наших етикета”, наводи он.
Онлине оглашавањеЦлассифиед адс
Подсјећамо, након што је гламочки кромпир постао бренд, уз њега долази и етикета са кодом, чијим скенирањем се могу провјерити подаци о произвођачу, сорти, површини под усјевом, параметрима квалитета, те документацији која потврђује квалитет и географску ознаку кромпира.
Према ријечима Шолака, квалитету гламочког кромпира доприносе многи фактори.
“Он се сади на надморској висини између 880 и 920 метара. Такође, на квалитет има утицај клима, као и кречњачко подручје, састав земљишта од калцијум-карбоната и разни природни фактори, као и непостојање загађивача”, рекао је он раније за “Независне новине”, додајући да сви ти фактори доводе до доброг развијања кромпира.
Извор: https://www.nezavisne.com/ekonomija/agrar/Ocekuje-se-odlican-urod-glamockog-krompira-uskoro-registracija-i-na-nivou-EU/922561
English
French
German
Italian



