Грузијски фармер спаја холштајн и џерси расу: Више млека, више млечне масти и план за 500 крава

На фарми Зазе Хачапуридзеа у Грузији традиционално сточарство уступило је место савременој производњи млека, али породично искуство није заборављено. Овај фармер друге генерације одлучио је да уместо домаћих раса говеда, које је гајио његов отац, развија производњу засновану на холштајн и џерси раси. Његов циљ није само повећање количине млека, већ и побољшање његовог квалитета, пре свега садржаја млечне масти и протеина.

Фарму смо посетили током студијског путовања у Грузију, организованог за око 30 пољопривредних новинара из различитих земаља, у сарадњи Грузијског удружења пољопривредних новинара (AGAJ) и Међународне федерације пољопривредних новинара (IFAJ).

Породица Хачапуридзе генерацијама се бави сточарством. Зазин отац гајио је претежно домаћа грузијска говеда, а производња је била заснована на сезонском кретању стада између планинских и нижих пашњака. Заза је одлучио да промени начин производње и створи фарму која ће моћи да одговори захтевима савременог тржишта млека.

Савремену производњу започео је 2017. године, док је објекат који смо обишли изграђен 2021. године, према америчким стандардима за смештај млечних говеда. Иако је пројектован за 126 крава, у њему се тренутно налази 170 грла. План је изградња још једног објекта и проширење капацитета на 500 крава.

Хачапуридзе је по струци и агроном, што му омогућава да самостално организује производњу сточне хране и саставља оброке. У исхрани користи луцерку, кукуруз и додатке које набавља у иностранству, укључујући Данску. Оно што може да произведе на сопственом имању настоји да обезбеди сам, док компоненте које нису доступне у Грузији увози.

Према објашњењу домаћина, газдинство располаже са око 1.200 хектара земљишта, уз додатних 150 хектара намењених производњи луцерке и кукуруза. Краве се држе у објекту током целе године, без организованог изласка на пашу. Мужа се обавља два пута дневно, ујутру и увече, у посебном измузишту.

Један од података који је привукао пажњу новинара јесте просечна производња од 28 литара млека по крави, како је наведено током разговора. Посебно је истакнут квалитет млека, јер се у заједничком резервоару меша млеко холштајн и џерси крава.

Према речима домаћина, садржај млечне масти достиже 5,9 до шест одсто, док је садржај протеина већи од три одсто. Управо такви параметри омогућавају му да постигне вишу откупну цену.

За литар млека добија 2,33 грузијска ларија, што је приближно 80 евроценти. То је, према објашњењу добијеном на фарми, око десет евроценти више од просечне цене млека у Грузији. Целокупну производњу откупљује млекара Tsipora Samtskhe, у региону Самцхе-Џавахети, на југу земље.

Оваква сарадња обезбеђује фармеру сигуран пласман, што је посебно важно у тренутку када планира значајно повећање броја грла.

Занимљив део разговора био је посвећен избору раса. Холштајн је познат по високој млечности, док џерси даје млеко са већим садржајем масти и протеина. Хачапуридзе сматра да комбинација њихових производних особина може да донесе најбољи економски резултат.

„Холштајн је бољи када је реч о количини произведеног млека, али верујем да џерси даје квалитетније млеко. Због тога покушавамо да спојимо добре особине обе расе, како бисмо добили животиње које ће производити велике количине млека, али са високим садржајем млечне масти и протеина“, објаснио је домаћин током разговора са новинарима.

Његов план подразумева укрштање холштајн крава са џерси биковима, односно коришћење генетике џерси расе у побољшању производних особина стада. Поред квалитета млека, као предност џерси расе истиче и ниже трошкове држања.

У току су и припреме за набавку још 168 џерси крава из Данске и Немачке. Та инвестиција представља важан корак ка планираном проширењу производње.

Посебну пажњу током посете привукао је начин финансирања фарме. Део опреме и уређења објекта обезбеђен је уз финансијску подршку Сједињених Америчких Држава, кроз програме намењене развоју малих и средњих пољопривредних произвођача.

Поред међународне помоћи, грузијски фармери могу да користе и домаће програме подршке инвестицијама. Током разговора представљен је програм који функционише по принципу 50 према 50, односно држава финансира половину прихватљивих инвестиционих трошкова, а другу половину обезбеђује пољопривредник.

Подршка може да обухвати модернизацију објеката и набавку нових млечних грла. За разлику од система подршке који постоји у Србији, на овој фарми није наведено постојање директне премије по литру произведеног млека.

Објашњење које смо добили јесте да је тренутни приоритет грузијске аграрне политике повећање домаће производње млека. Због релативно високих откупних цена, држава настоји да подстакне инвестиције у нове капацитете и повећа број савремених млечних фарми.

Саговорници очекују да би раст домаће производње временом могао да доведе и до смањења цене млека, али сматрају да је повећање расположивих количина сада важнији циљ.

Пример фарме Зазе Хачапуридзеа показује да се грузијско млечно говедарство постепено мења. Од традиционалног гајења домаћих раса и сезонског коришћења планинских пашњака, поједини произвођачи прелазе на интензивну производњу, увоз квалитетне генетике, савремене објекте и прецизније управљање исхраном.

За Хачапуридзеа следећи корак је јасан: нови објекат, веће стадо и наставак рада на побољшању генетског потенцијала. Његов пример истовремено отвара питање које је важно и за произвођаче млека у Србији — да ли је за економски успех пресудна највећа могућа млечност или оптималан однос количине, квалитета млека и трошкова производње?