Бићете изненађени када сазнате колико врста шумског воћа има у Србији

Чувени грчки лекар и „отац медицине“ Хипократ је још пре више од 2.000 година говорио: „ Храна треба да буде лек а лек храна“. А, најквалитетнија и најздравија храна расте у шумама. Србија је богата шумама у којима као самоникло биље расте више од 100 воћних врста које дају плодове одличног квалитета и високе хранљиве вредности. Од јуна до касне јесени наше шуме, брда, планине, долине река препуне су природних воћњака са разним плодовима који се могу јести сирови или у прерађеном облику. Највећа предност дивљег воћа је што расте слободно у природи без утицаја човека, па је знатно здравије и богатије витаминима од гајених врста.
Агробизнис магазин вам представља 6 најздравијих воћних врста које се могу наћи у природи и шумама Србије.

Илустрација: Шумске јагоде расту у шумама, поред путева у трави

Шумска јагода ( лат. Fragaria vesca) расте на светлим местима у шумама, у трави и поред путева и планинама на надморској висини до 1.500 метара. Мирисне зреле јагоде које сазревају од маја су најукусније шумско воће. Имају само 32 калорије у 100 г, изузетно су богате витамином Ц, али и влакнима. У традиционалној медицини се користе за побољшање рада јетре и жучне кесе, за јачање срца, бубрега, код малокрвности и затвора. Занимљиво је да кад пресадите шумску јагоду из њеног природног станишта у башту, плодови губе део својих хранљивих и лековитих својстава. Могу да се једу у сировом стању, али да се прерађују и суше. Слатко и некувана мармелада од шумских јагода је најпознатији и најслађи производ овог блага природе.

Илустрација: Дивље боровнице у Србији највише расту на Власини као и на падинама Чемерника 

Дивљa боровницa (лат. Vaccinium myrtillus L.) расте у четинарским и четинарско-листопадним шумама, највише је има на Власини на висини од 800 до 1.600 метара, као и на падинама Чемерника. Прикупљање почиње крајем јула и почетком августа, а зреле бобице се беру по лепом и сувом времену после росе. Могу да се суше на сунцу или у благо загрејаној сушници. Лишће се скупља у пролеће тако што се одсецају гранчице и суше у хладовини, на промаји, а потом се лишће скида руком. Плод садржи танине, антоцијане, воћне киселине, инвертни шећер, пектине… Користи се за јачање имунитета комплетног организма, за проблеме дигестивног тракта, благотворно делује на рад црева, побољшава вид, док се чај од листова дивље боровнице у традиционалној медици већ вековима користи против шећерне болести. Савет је да се једе умерено јер може да изазове дијареју. И од дивље боровнице може да се прави здрав сок, слако, мармелада…

Илустрација: Осим плода у традиционалној медицини се користи лишће, гране и кора дрена

Дрен (лат. Cornus mas) је самоникли листопадни грм или мање дрво које расте у готово свим подручјима Србије од Фрушке Горе до планина надморске висине до 1.300 м. Поред храста и тисе сматра се за треће магично дрво старих Словена управо због својих лековитих својстава. Осим плода у традиционалној медицини се користи лишће, гране и кора дрена. Плод дрена су дрењине које у зависности од климатских услова сазревају од јула до средине октобра. Најбоље је када саме отпадну са дрвета, омекшају и добију тамно црвену боју. Садрже велику количину природног шећера, органске киселине, пектин, танине и изузетно много витамина Ц двоструко више него поморанџа. Препоручују се онима који имају проблеме са високим холестеролом, сматра се да смањује ниво шећера у крви, лековито делује на слузокожу желуца и црева, па се користе код пролива и других обољења органа за варење. Од плодова свежих или сушених дрењина, али и од коре дрвета припремају се чајеви и други лековити препарати за лечење грла, малокрвности, болести бубрега, хемороида…

Илустрација: Ово шумско воће користи се као храна и лек од млађег каменог доба

Трњина (лат. Prunus spinosa) позната и као дивља шљива користи се као храна и лек од млађег каменог доба. Расте самоникло од брдских до равничарских предела на осунчаним ливадама и пашњацима, у храстовим шумама, уз путеве, по рубовима шума. Плод је тамноплава до тиркизна, округла коштуњава воћка која сазрева од јула до августа. Киселог су и опорог укуса, па тек када неколико пута промрзну, добри су за јело. Садрже воћни шећер, органске киселине, пектин, танине и велику количину Ц витамина. Од листова који су такође богати Ц витамином прави се чај, а сируп од цветова који јача желудац и подстиче лучења мокраће. Чај од трњине се користи за кожне осипе и нечистоће, али и за увећање простате. Верује се да лечи запаљења слузокоже органа за варење, док компот од плодова трњине обнавља цревну флору, поспешује столицу. Свеже цеђени сок трњине повољно утиче на упале желуца, чисти плућа, а верује се да је делотворан против жутице. Од плодова трњине могу се правити ликери, сокови, вино, оцат, компоти, мармеладе.

Илустрација: Дивље бруснице се најчешће може наћи на планинским падинама које су окренуте на север

Дивља брусница (лат. Vaccinium vitisidaea) расте на планинским чистинама прошараним грмовима клеке или по ободима четинарских и мешовитих шума. Најчешће се може наћи на планинским падинама које су окренуте на север, а у Србији расте на висинама до 1.800 м. У лековите сврхе користи се практично цела биљка, а посебно лист и плод. Лишће се бере у априлу и мају, суши на промаји и користи за чај, а плодови од августа до октобра. Уколико нису згњечени плодови бруснице могу остати свежи до два месеца у затвореним теглама у прохладној и тамној остави. Плод бруснице је богат влакнима, витаминима Ц, А, Е, минералима као што су калцијум, калијум, магнезијум и гвожђе. Има антиоксидансе којима дугује лековитост, као и антибактеријска својства. Као лек дивља брусница је најпознатија за лечење мокраћних путева, али се користи и против реуме, грознице и појединих стомачних обољења. Може се сушити, киселити или прерађивати у сокове, сирупе, џемове, посебно су погодни за прављење гушћих, заслађених компота.

Илустрација: У народној медицини клека се користи код реуматизма, артритиса и осталих болова у зглобовима

Клека (лат. Juniperus communis) је зимзелена вишегодишња биљка из породице чемпреса. У Србији је заступљена у Делиблатској пешчари, на Фрушкој гори и Вршачким планинама, на Гучеву, Златибору, Златару, Тари, Копаонику, Старој планини као и широм Сјеничко-пештерске висоравни. Плод клеке су бобичасте шишарке које сазревају две године, а зреле су кад постану плаво-љубичасте боје превучене воштаним сјајем. Беру се од краја лета до почетка зиме, суше и користе за справљање сокова, тинктура, чајева… Плод клеке садржи 2,5% етарског уља, флавоноиде, проантоцијане, шећере. Клека се традиционално користи против упала бубрега и бешике, за снижавање температуре, помаже код стомачних проблема, побољшава варење, апетит, смирује болове и ублажава надимање, користи се код назеба, кашља… У народној медицини клека се користи код реуматизма, артритиса и осталих болова у зглобовима, а купка од иглица и младих грана клеке отклања оток ногу и побољшава циркулацију, чисти крв, јетру… Како упозоравају стручњаци клеку не смеју да користе бубрежни болесници, породиље и дојиље. Од бобица клеке се прави туршија, компот, вино али и надалеко чувена ракија клековача која је такође лековита.

Извор: Агробизнис магазин

ФОТО: Pixabay