Витко стабло беле брезе са својим препознатиљивим срцастим листовима најлепши је украс многи дворишта и паркова у Србији. Природно станиште су јој хладнији предели наше оланете од Севера Америке до непрегледних пространства брезових шума у Сибиру.
За брезу су везане бројне легенде – стари Словени и Келти су је поштовали као свето дрво које „тера“ духове због чега су се од ње правиле колевке за бебе. За Индијанце је била магично дрво, а врло се поштује и у Индији где се сматра „дрвом мудрости“. У традиционалној медицини древних народа користила се за лечење, али је данас на жалост запостављена.
Бела бреза (лат. Betula alba) је вишегодишње листопадно дрво које може да порасте до 30 метара у висну и 70 цм у ширину. Има елегантно, витко стабло прекривено белом кором која пуца и љушти се у хоризонталним тракама како дрво стари. У нашој земљи најзаступљенија је у Западној Србији где је већа влажност ваздуха, има више падавина и мање екстремно високих темепратура које јој сметају. Расте у сенци великог дрвећа, па је има у буковим шумама у Источној Србијо. Управо због климатских услова ређе успева у Шумадији и Војводини.
Бреза је препознатљива по својој јајастој крошњи, танким и савитљивим гранама и троугластим до срцоликим листовима зашиљеним при врху који су назубљени по ивицима. Младо лишће је најчешће лепљиво, док је старије сјајно и глатко изразито зелене боје које у јесен жути и опада. Бреза цвета од половине марта до половине априла, има јак полен који прави озбиљне здравствене проблеме особама алергичним на полен. Мушки и женски цветови груписани су у цвасти – ресе.
Илустрација: Мушки и женски цветови груписани су у цвасти – ресе
Мушке ресе су без дршке, дужине 4 до 6 цм, а висе по две, три заједно и имају смеђе покровне љуспице. Женске ресе су на дршкама, дужине око 2 цм, усправне у време цветања са малим заштитним љуспама постављеним под правим углом. При сазревању женске ресе се распадају од петељке према врху и ослобађају се око 2мм велики плодови – крилате орашице.
Коришћење у лековите сврхе
У лековите сврхе најчешће се користи младо лишће и пупољци. У пролеће, почетком маја од брезе се сакупља сок, слично као јаворов сируп, и користи се као моћно средство за чишћења крви и избацивања токисна из организма. Пријатног је укуса и садржи 2% грожђаног шећера. Његовом ферментацијом се добива брезово вино, слично шампањцу, а концентрисањем сока настаје природни заслађивач – брезов сируп. За сакупљање сока, користе се стабла пречника од најмање 20цм, уметањем стаклене цеви која даље води у стаклену посуду. Након што се процес скупљања сока заврши отвор се затвора воћарским воском. Кора се користи за суву дестилацију из које се екстрахује се брезов катран који је одлично средство за лечење кожних болести.
Илустрација: Бреза је свето дрво старих Словена од којег су се правиле колевке за бебе
У лековите сврхе најчешће се користи брезов лист који садржи танине, сапонине, флавоноиде и то: хиперозид природни антидепресив који штити од стреса и кверцетин који делује противупално застављајућу упалу у почетном стадијуму. Кварцетин делује и као природни антиоксиданс, штити ЛДЛ холестерол од оксидације и тиме смањује опасност од његовог накупљања на унутрашњим зидовима артерија и стварање плака. Кверцетин спречава згрушавање крви и стварање крвних угрушака.
Листови садрже горке супстанце, бетулин, бетулинску киселину, дикарбонске киселине, тритерпенске алкохоле, смолу, витамин Ц, и соли калијума и калцијума. Брезови пупољци су богати етарским уљем, док кора садржи масно уље, бетулинску киселину и доста смоле.
У традиционалној медицини чај од брезовог листа користи као диуретик, уринарни антисептик и средство против упала уринарног тракта, јер појачава излучивање мокраће. Добар је за све врсте бубрежних болести укључујући и појаву каменчића у бубрезима и бешици, као и за ублажавање болова у зглобовима код реуматизма и гихта. Бела бреза јача организам, подмлађује ткиво и убрзава зарастање дубоких рана, јача кардиоваскуларни систем и успешно обара висок крвни притисак. Одличан је за ублажање кожних обољења као што су екцеми, псоријаза и разне врсте осипа и упала. Уз употребу чаја препоручују се и купке од брезовог лишћа која брзо доводи до ублажавања симптома.
Илустрација: У лековите сврхе користи се лист за припрему чаја
Чај од лишћа брезе подстиче рад јетре, као и у почетном стадијуму шећерне болести, јер може допринети нормализацији нивоа шећера у крви. Пацијенти који болују од гихта и нефросклерозе (губитка бубрежне фунције који настаје као последица других, придружених болести) катара бешике и жучних каменаца препоручују се и купке од брезовог листа.
Приликом припреми чаја, брезов лист никако не треба кувати већ само прелити кључалом водом, сачека неколико минута, процеди и пошити. Употребу чаја од брезе треба избегавати код едема, бубрежне и срчане инсуфицијенције, а особама алергичним на брезов полен се саветује посебан опрез.
У време кад нису постојали фрижидери стари народи су кору од брезе користили за облагање трапова за чување хране како дуже остала свежа, а захваљујући супстанцама из брезове коре.
Извор: Агробизнис магазин
ФОТО: Pixabay