Афричка куга свиња – како препознати ову опасну заразну болест

Афричка куга свиња је најопаснија заразна болест која погађа ове животиње. Нема лека, нити вакцине, па је еутаназија инфицираних животиња једини начин да се зараза заустави. Афричка куга свиња у Србији је нанела огромне губитке у последњих пет година, односно од 2019. кад је регистровано обољевање најпре спорадично, а потом у готово свим крајевима наше земље. Према подацима ветеринарске инспекције Управе за ветерину до почетка 2014. еутаназирано је 78.244 свиње, док се подаци за ову годину још увек прикупљају, па је та бројка много већа. Ова болест осакатила је узгој свиња у Србији и производњу меса у иначе врло осетљивој грани пољопривреде као што је сточарство.

Од ове тешке и опасне болести обољевају само домаће и дивље свиње, друга врста животиња није угрожена и не може се пренети на човека. И тама кад се учини да смо успели да се изборимо са заразом, она се појави у земљама у окружењу, а потом се врло лако пренесе и на територију Србију. Афричка куга свиња је озбиљна, високо заразна вирусна болест, а узрок је вирус из породице Asfarviridae. Зараза се врло брзо шири, а инфекција се најчешће преноси на следеће начине:

• Контакт са зараженим свињама, њиховим излучевинама или крвљу
• Контаминирана храна, вода, алатке које се употребљавају, чак и одећа фармера
• Возила којима се транспортују свиње
• Дивље свиње су често преносиоци зараза посебно у руралним пределима
• Крпељи из рода Ornithodoros (меки крпељи) могу бити природни резервоар и преносиоци вируса
• Пси, мачке и птице се не могу се заразити, али могу пренети вирус на свом крзну, перју или шапама ако дођу у контакт са контаминираним материјалима

Илустрација: Инкубација траје од четири до седам дана 

Инкубациони период зависи од више фактора, укључујући сој и количину вируса којој је животиња изложена, начин заражавања, као и сам имунитет и старост животиње. У већини случајева симптоми се јављају у року од четири до седам дана, ређе 19 дана, од тренутка заражавања. У случају акутног облика болести смрт наступа врло брзо од појаве првих симптома, док код субакутнох облика симптоми се развијају спорије, обично у року од 7 до 14 дана. Најопаснији начин је директан контакт са зараженом свињом или њеним излучевинама што убрзава ток болести. Најчешћи симптоми афричке куге свиња су:

• Изненадно угинуће једне или више свиња
• Губитак апетита и слабост
• Висока температура
• Крвава столица
• Побачаји
• Несигурност у ходу
• Отежано дисање
• Кашља и повраћање
• Крвав пролов
• Црвенило или плаветнило коже, нарочито ушију, трбуха и ногу

У случају појаве или чак сумње на појаву афричке куге свиња власник газинства је дужан да одмах обавести ветеринарску инспекцију и ту престаје његова ингеренција. Процедуре у Србији су исте као и свуда у свету, а урађене су по препорукама и прописима светских и европских организација које се баве здрављем животиња. Постоје јасно пописана правила како се ради еутаназија животиња, где се сахрањују, као и како се врши дезинфекција или чишћење зараженог подручја. Еутаназију и уклањање могу да врше само овлашћена лица. Нема закопавања, бацања у реку, то је строго забрањено и фармери не смеју сами да убију оболело грло.

Илустрација: Вирус је отпоран у спољној средини и излучевинама

Вирус афричке куге свиња је изузетно отпоран у спољној средини и у излучевинама може да преживети недељама, а у замрзнутом месу или крви  месецима и годинама. Веома је отпоран и органски материјал може значајно смањити ефикасност дезинфекционих средстава. За дезинфекцију се најчешће користи натријум-хидроксид (каустична сода – раствор од 2%) натријум хипохлорит (избељивач – раствор са концентрацијом од 2–3%) формалин (1–2% раствор) и квартерни амонијумски препарати. Дезинфекцију треба поновити више пута, укључујући зидове, подове, опрему, возила, па чак и земљиште у околини. Сви контаминирани предмети који се не могу дезинфиковати (дрвена опрема или отпад) морају бити уништени и спаљени. Након избијања ове опаке заразе забрањено је поновно гајити свиње на фарми минимум од 40 до 45 дана, али тај период може да се продужи на  шест или 12 месеци  у зависности од тежине избијања заразе и ризика у околини.

С обзиром на то да за ову болест не постоји ефикасан лек или вакцина превенција је кључна. То пре свега значи физичку баријеру и контакт између домаћих и дивљих свиња, забрану неовлашћених лица, возила и алата који нису дезинфиковани да улазе на фарму, не хранити свиње помијама и отпацима из кућ, нова грла морају да прођу кроз карантин, едукација фармера о ризицима и начинима преношења вируса. Као једна од мера може бити и редовно кречење обора гашеним кречом као део ширих биосигурносних мера. Гашени креч не ибија вирус афричке куге, али се користи за дезинфекцију и одржавање хигијене у сточарским објектима због својих антисептичких својстава. Он смањује укупно микробиолошко загађење у објекту чиме смањује ризик од инфекција, јер умањује преживљавање патогена.

Извор: Агробизнис магазин