Хељда – помаже у одржавању крвних судова, побољшава памћење, помаже код реуме, глаукома и дијабетеса, смањује висок крвни притисак

Хељда (Fagopyrum esculentum) је једногодишња зељаста биљна врста из породице Polygonaceae, која је данас препозната као висококвалитетна биљка, чији се плодови користе у исхрани људи и животиња.

Значај хељде огледа се у њеном богатству хранљивим материјама. Плод хељде садржи једињења фосфора, калцијума, бакра, као и гвожђе, манган, цинк и селен. Садржи бројне минерале и одличан је извор витамина Б комплекса, посебно витамина Б6, ниацина и рибофлавина.

Протеини зрна хељде имају високу биолошку вредност, што значи да их организам може искористити у великом проценту. За то је заслужна аминокиселина лизин коју хељда садржи, која побољшава биодоступност хељде.

Хељда се такође користи у исхрани животиња. Остаци од прераде хељде у крупицу представљају веома добру концентровану сточну храну. Добра је медоносна биљка, пчеле је обично посећују само ујутру, сакупљајући нектар. Најбоље луче нектар када је топло време и висока влажност ваздуха, око 65-98%. Приноси на површини од 1 ха могу износити око 200 кг меда

Неопходно је напоменути медицински значај ове културе. Чај од хељде помаже у одржавању крвних судова, побољшава памћење, помаже код реуме, глаукома и дијабетеса, смањује висок крвни притисак. Воћна дијета од хељде помаже у лечењу стреса, несанице и дијабетеса. Чај од цветова хељде лечи бронхитис и ублажава кашаљ.

Услови успеха

Хељда има скромне захтеве у погледу земљишта и еколошких услова, а захваљујући краткој вегетацији погодна је за брдско-планинска подручја. Захтева мало улагања у производњу, а због веће цене житарица у поређењу са другим житарицама, њена производња је често економичнија од осталих усева упркос нижим приносима.

Пошто не воли високе летње температуре, у топлијим крајевима најбоље је сејати у јулу како би се избегле високе летње температуре у фази раста. Њена вегетација траје од 70 до 90 дана.Ова биљка  воли влажна земљишта, па је веома осетљива на сушу.

Има скромне потребе за земљиштем, успева на сиромашнијим земљиштима где производња других усева није економски исплатива, а може се препоручити као култура за рубна подручја где пропадају житарице које захтевају интензивну агротехнику.

Хељда потиче из планинских предела средње Азије, одакле се у 14. веку проширила у Европу. Данас је широко распрострањена широм света, а највећи светски произвођачи су Русија и Кина. Према статистичким подацима ФАОСТАТ-а, укупна светска површина засејана овом културом у 2020. години износила је 1.856.913 хектара са просечним приносом од 1,1 т/ха.

Захваљујући разноврсној употреби, хељда и њени производи су тражени на домаћем и страном тржишту, а из године у годину постоји тренд повећања производње хељде у Босни и Херцеговини.

Један такав пример је општина Рогатица. Према статистичким подацима Одељења за локални развој, привреду и друштвене делатности, иако је површина мања, површине засејане хељдом су удвостручене у односу на прошлу годину.

Произвођач хељде из ове општине Радоје Којић истиче да је главни разлог зашто се одлучио за ову културу скромност услова гајења, који производњу чини економичнијом, али и чињеница да је хељда мање изазовна за дивље свиње и друге штеточине у пољопривреди. Задовољство не крије када је у питању цијена која се креће од око 2 евра /кг у зрну, а млевена од 4 до 5 евра/кг.

Извор:

https://pssrs.net/znacaj-i-uslovi-uspijevanja-heljde/

Јована Тодоровић