Мало ко очекује мали виноград у центру града. А постоји, и то иза зидина Завода за проучавање културног развитка у Београду.Нема приче о Дорћолу која није испричана – дорћолска парфимерија, кафана, посластичарница, јувелирница. Али има Дорћол и једну лозу, стару цео век. Скривена је у дворишту Завода за културни развитак. Преживела ратове, поплаве и земљитресе, а још прави добру хладовину и рађа.
„Колико ми знамо овде у Заводу она је стара неких 96 година, а ми смо то заправо открили тако што је 1991. дошао агроном Петар Деспотовић, звани чика Пера, који је видео лозу, утврдио њену старост и вредност и од тада редовно посећивао и бринуо се о њој“, каже Јелена Ђорђевић Милошевић, портпарол Завода за културни развитак.
И већ након две године, стари чокот подарио је нове плодове од којих су добијене прве боце београдског варошког вина. Лозу у Улици Риге од Фере засадила је 1928. године јеврејска породица Ешкенази.
Када је у Завод дошао агроном Петар Деспотовић посадио је и још једну лозу, из манастира Увац код Прибоја. Сада о овом малом винограду брину запослени у Заводу и професори са Пољопривредног факултета.
„Јако је тешко одржавати ову лозу с обзиром на њену старост и историју коју баштини. Помало је болесна и он њој сада воде рачуна професори са Пољопривредног факултета и ми смо ове године по њиховим саветима израдили потпору за ову лозу“, додаје Јелена Ђорђевић Милошевић.
Сваке године обере се око 70 килограма грожђа. Завод прави своје вино, али га не продаје, већ чува у малој, али брижљиво уређеној винотеци у подруму.
Извор: https://www.rts.rs/magazin/Zanimljivosti/5518389/vinograd-na-dorcolu-loza-stara-skoro-100-godina.html
ФОТО: Printsreen/ РТС