Суша и несташица: Како климатске промене угрожавају винску производњу у Србији

Последње вести стижу из Немачке, чији су произвођачи вина недавно упозорили како предвиђају да ће овогодишња берба грожђа бити најнижа од 2017. године. Напомињу како су касни мраз, обилне падавине, град и рекордна топлотна таласна сезона, довели до ситуације да виногради не буду способни да изнесу очекиване количине грожђа.

Губици у винској индустрији нису посебно неочекивани, с обзиром на то да је свет већ прошле године забележио значајан пад у производњи вина услед раста трошкова рада и других трошкова везаних за узгој грожђа и његову прераду, кажу из Немачке Удружење винара Немачке, преноси Сибиз.

– Произвођачима вина је и 2023. година била тешка: глобална потрошња је смањена, цене производње нису смириле, а све је мање и потрошача испод виноградара, који су погодили како климатским променама тако и болестима – изјавио је недавно Јон Баркер из Интернационалне организације лозе и вина (OIV), која окупља 50 држава чланица које су одговорне за консумцију грожђа и вина и које представљају 75 одсто светске производње вина.

87 одсто светског извоза вина, наводи он, и даље је у великим изазовима, а тренд смањења потрошње у 71 одсто светских винских региона не показује значајније успоравање.

Баркер је, представљајући на конференцији у Барселони, нагласио како је проблем пада производње вина у периоду 2019–2023. године видљив и у другим државама Европе.

На производњу вина су највише утицале временске непогоде, суше и разнолики фактори производње и складиштења, што је било посебно изражено у 2023. години, која је на глобалном нивоу забележила један од најниских приноса од 2017. године – на 7,2 милиона хектара винограда, што је значајан пад у односу на 2022.

И. А.

Извор: ПОЛИТИКА