У органској производњи поврћа сузбијање корова представља значајан проблем и за његово сузбијање потребно је пуно знања и физичког рада. Корови су у гајеним културама непожељни из више разлога. Они гајеној биљци ускраћују светлост смањујући јој вегетациони простор, а из земљишта црпе знатне количине воде и хранљивих материја. Често су домаћини биљним болестима и штеточинама који са њих прелазе на гајене биљке. Неки од корова имају изражено алелопатско деловање јер борећи се за свој вегетациони простор њихов корен излучује одредјене супстанце које ограничавају развој гајених биљака. Берба закоровљених усева је отежана и увек је са знатним губицима.
Осим плевљења и окопавања ,као најстаријих мера борбе против корова, у органском гајењу поврћа постоје развијене и друге доста ефикасне методе. Једна од превентивних метода сузбијања корова, примењива у органској производњи поврћа ,посебно у заштићеном простору, јесте соларизација, примењује се тако што се у најтоплијем делу дана када је сунце највише и инсолација најјача. Земљиште се прво дубоко и фино обради и умерено навлажи и прекрије се прозирном полиетиленском фолијом. Због високе температуре које се развија испод фолије веома брзо долази до клијања и ницања корова које контакт са фолијом која је изузето врућа у потпуности уништи. Високе температуре испод фолије такодје униште и велики број патогених микроорганизама чиме се смањује могућност заразе. Земљиште прекривено фолијом остаје 4-6 недеља и након тога се може користити за гајење повртарских врста које се сеју крајем лета као што су купус,салата. Ако се земљиште жели сачувати чистим од корова за гајење повртарских култура у пролеће фолију треба оставити до пред зиму. У спречавању корова користе се и црне полиетиленске фолије.
Због непропустљивости светла испод њих семе корова не ниче, а гајене културе се сеју или саде у припремљене отворе тј. рупе. Од повртарских култура на црној фолији најчешће се производе краставци, лубенице, диње, парадајиз паприка. Црна полиетиленска фолија осим што спречава развој корова конзервира влагу па су потребе за наводњавањем мање од производње на голом земљисту. Земљиште испод фолије брже се загрева што повољно делује на раст и развиће биљака нарочито на топлољубиве биљке.
Због повећање температуре повећана је и активност микроорганизама што као резултат даје и већу концентрацију угљен диоксида који преко отвора на фолији излази напоље. Биљке узгајане на фолији нису у дирекном додиру са земљом па је и могућност инфекције биљним болестима мања. Један од могућих нехемијских начина сузбијања корова је термички помоћу пламена. Младе биљке корова осетљиве су на пламен тако да и сам додир са пламеном температуре 100 C у потпуности уништи коровску биљку. Оптимално време примене термичког начина уништавања корова је два до три дана пре ницања гајених култура. За термичко уништавање корова најчешће се користи плински пламеници. И поред примењених ових метода један део се ипак мора уништити механицки што је најбоље урадити када су корови баш мали. Да би закоровљеност била што мања важно је постићи оптимални склоп гајених биљака које це својом надземном масом засенити земљиште и на тај начин спречити ницање корова.
Тања Петровић, саветодавац за
ратарство и повртарство у ПССС Ниш