Стручњаци Института прогласили најбоље шљивовице

У Институту за воћарство у Чачку одржана је Смотра најбољих српских шљивовица, коју тринаести пут, у сарадњи са градом Чачком, организује ова водећа српска институција за стварање нових сорти шљиве и изучавање квалитета нашег националног јаког алкохолног пића. Међу произвођачима шљивовице у Србији управо се ова манифестација сматра својеврсном „лигом шампиона” по питању квалитета српских шљива препеченица.

Према пропозицијама, право на учешће имају само оне ракије које су се у претходној години доказале својим врхунским квалитетом на бројним регионалним манифестацијама широм Србије и биле одликоване великим златним медаљама за квалитет.

Међу шљивовим препеченицама чији је квалитет оцењиван у 2023. широм Србије – у Горњој Трепчи, Осечини, Ужицу, Блацу, Тополи, Баљевцу, Аранђеловцу, Сочаници, Рачи, Грачацу, Прањанима, Крагујевцу, Апатину, Горњој Трнави, Љутову, Војводи Степи, и на Авали, за завршну Смотру у Чачку пласирало се 76 узорака.

На скали која има максимално 20 поена (оцењује се пет параметара квалитета – боја, бистрина, типичност, мирис и укус) све ракије са оценом већом од 18,50 могу понети велику златну медаљу и сматрају се производима изузетног квалитета који заслужују да се нађу на овој завршној манифестацији.

Експертска комисија за сензорно оцењивање шљивовица састављена је од најеминентнијих научника и привредника у области производње и испитивања квалитета ракија. Та комисија утврдила је да је, у претходној години, најбоља шљивовица у Србији она коју је произвео и 15 година неговао Драгић Гајовић из Губеревца (оцена 19,24). За њом следе ракије унуке и баке – Јоване Бојовић из Чачка и Гордане Минић из Трепче, које су освојиле 2. и 3. место (оцене 19,11 и 19,09). Међу првих десет су се нашле и ракија Подрума „Жеља” из Наномира (оцена 19,03), као и ракије Николе Тасића и његовог оца Стојана Тасића, произвођача ракије из Аранђеловца (оцене 19,01 и 18,99). „Минићева кућа ракије” из Трепче и Илија Рудић из Борче деле 7. и 8. место (оцена 18,94), а Батица Стефановић из Власотинца се налази на 9. Такође, још једна шљивовица Илије Рудића налази се међу првих десет (оцена 18,91).

Према речима вишег научног сарадника Института за воћарство др Бранка Поповића, једног од утемељивача ове манифестације, са овом смотром, која има за циљ промоцију врхунских квалитета нашег националног пића и њених произвођача, заокружена је и читава прича која повезује шљиварски регион Чачка и целу шљиварску Србију.

– Поред 18 сорти шљиве које су створене у чачанском институту, међу којима су многе које се данас широко користе у нашој земљи, али и у свету, као сировина за производњу врхунских шљивовица, ова научна кућа непрекидно ради и на очувању старих сорти овог воћа на којима је и базиран препознатљив квалитет националног јаког алкохолног пића – истиче Поповић и додаје да је из Горње Трепче, још пре 27 година, покренута прва регионална манифестација оцењивања квалитета са којом је започела ренесанса шљивовице у Србији.

Напомиње да је и из Чачка потекла иницијатива која је уродила уписом наше шљивовице на Листу нематеријалног културног наслеђа човечанства организације Унеско. Ова смотра има и велики утицај на боље позиционирање произвођача и комерцијализацију шљивовице на тржишту. Поповић такође подсећа и да је боца шљивове ракије старе 30 година, која је била прошлогодишњи победник на овој манифестацији, продата на интернет аукцији за 15.000 евра – што је цена коју на сличним аукцијским продајама достижу веома стари и изузетно квалитетни француски коњаци и шкотски вискији.

Извор: Политика